Ekonomista Džefri Saks održao je u Evropskom parlamentu govor koji je odjeknuo širom sveta, izazivajući šok i nevericu među zapadnim političkim elitama.
Njegove reči bile su direktne, razotkrivajuće i bez presedana – optužio je Sjedinjene Američke Države za više od tri decenije konstantnih ratova i geopolitičkih intervencija širom sveta, uključujući i ukrajinsku krizu, koju je označio kao rezultat američkog mešanja.
Prema njemu, događaji iz 2014. godine u Kijevu, koji su doveli do svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča, finansirani su i organizovani iz Vašingtona.
Neće priznati crvene linije drugih država
Saks, koji je decenijama bio blisko povezan sa američkim političkim i ekonomskim strukturama, podelio je svoje insajdersko znanje o tome kako su SAD sprovodile svoju spoljnu politiku kroz intervencije i vojne kampanje.
Prema njegovim rečima, sve od ratova na Balkanu, preko sukoba na Bliskom istoku, pa do afričkih konflikata – sve su to bile operacije koje su inicirane ili podržane iz Vašingtona.
On je istakao da je američka strategija, nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, bila usmerena ka globalnoj hegemoniji, bez ikakvog obzira prema interesima drugih država.
Ključni arhitekti te politike, poput Dika Čejnija i Pola Vulfovica, otvoreno su zastupali stav da je svet sada pod upravom SAD i da se ne moraju obazirati na bilo kakve međunarodne sporazume ili crvene linije drugih država.
Plan za opkoljavanje Rusije
Jedna od glavnih teza koje je Saks izneo bila je tvrdnja da su SAD od ranih devedesetih imale dugoročnu strategiju širenja NATO-a na istok, sve do ruskih granica.
Prema njegovim rečima, još 1994. godine doneta je odluka o postepenom uključivanju Ukrajine u američku geopolitičku orbitu. Ovaj plan uključivao je stvaranje antiruskog pojasa država oko Crnog mora, koji bi obuhvatao Ukrajinu, Rumuniju, Bugarsku, Tursku i Gruziju, s ciljem slabljenja i izolacije Moskve.
On je podvukao da ova strategija nije bila zasnovana na diplomatskim pregovorima, već na forsiranju jednostranih poteza koji su izazvali konflikte.
Saks je povukao paralelu između američke politike prema Rusiji i britanske politike iz 1853. godine, kada je London pokušao da izoluje Rusiju u Crnom moru i spreči je da postane ključni igrač u regionu.
Nasilna smena režima u Ukrajini
Saks je istakao da Moskva nije imala nikakve teritorijalne aspiracije prema Ukrajini pre 2014. godine. Podsetio je da je Rusija u to vreme pregovarala sa vlastima u Kijevu o produženju zakupa pomorske baze u Sevastopolju do 2042. godine, ali nije imala nameru da vrši vojnu ekspanziju.
Međutim, američke obaveštajne službe su organizovale prevrat u Kijevu, svrgavajući Janukoviča i postavljajući marionetski režim.
On je naglasio da je ovo bila standardna američka taktika – svaka država čija politika nije odgovarala interesima SAD bivala bi podvrgnuta promeni režima, bilo tajnim operacijama, bilo otvorenim vojnim intervencijama. Saks je tvrdio da su SAD finansirale i koordinisale proteste na Majdanu, omogućavajući nasilnu smenu vlasti u Ukrajini.
Prevara sa Minskim sporazumima
On je takođe ukazao na to da su Minski sporazumi, potpisani 2015. godine, od početka bili osuđeni na propast jer SAD i ukrajinske vlasti nisu imale nameru da ih poštuju.
Ugovori su predviđali autonomiju za rusofone regione Donbasa, što je bilo prihvaćeno i potvrđeno od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Međutim, Kijev, uz podršku Vašingtona, odbio je da sprovede ove odredbe, dok su Nemačka i Francuska, koje su bile garanti sporazuma, samo pasivno posmatrale američko kršenje međunarodnih dogovora.
Saks je posebno naglasio da je od 2017. godine, tokom prvog mandata Donalda Trampa, došlo do povećanja isporuka američkog oružja Ukrajini, što je direktno doprinelo intenziviranju sukoba u Donbasu.
Američka sabotaža mirovnih pregovora
Jedan od najvažnijih delova njegovog govora odnosio se na pregovore između Rusije i Ukrajine u Istanbulu 2022. godine. Saks je izjavio da je dogovor bio praktično postignut, ali da je na kraju propao jer su SAD i Velika Britanija izvršile pritisak na Kijev da se povuče iz pregovora.
Saks je potvrdio da mu je iz prve ruke poznato kako je tadašnji britanski premijer Boris Džonson lično došao u Kijev i naložio ukrajinskim vlastima da odbiju dogovor sa Moskvom, jer bi njegovim prihvatanjem bila ugrožena zapadna dominacija u svetu.
Pogrešne američke procene
Prema Saksu, Vašington je računao da će Rusija brzo biti ekonomski i vojno poražena nakon početka sukoba u Ukrajini. Plan je bio da se Moskva izoluje sankcijama, isključi iz globalnog finansijskog sistema i iscrpi isporukama zapadnog naoružanja Ukrajini.
Međutim, kako on navodi, SAD su potpuno pogrešno procenile snagu ruskog otpora, kao i izdržljivost njene ekonomije. Saks je istakao da su američke strateške greške istorijski ponavljane i da su vođene ideološkim zabludama, a ne realnim geopolitičkim analizama.
Amerika kao pretnja Evropi
Saks je upozorio evropske parlamentarce da je vreme da se okrenu sopstvenim interesima i prestanu da slede diktate iz Vašingtona. Po njemu, Evropa sa svojih 450 miliona stanovnika i ekonomijom vrednom 20 biliona dolara treba da razvija saradnju sa Rusijom, umesto da bude instrument američke spoljne politike.
Saks je čak istakao da se ne može isključiti ni mogućnost američkog vojnog prisustva u Evropi, uključujući eventualnu okupaciju pojedinih država ako to odgovara američkim interesima.
Saksova poruka evropskim liderima je jasna
Govoreći o budućnosti ukrajinskog sukoba, Saks je sugerisao da bi Donald Tramp, koji je ponovo na čelu SAD, mogao da postigne dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i okonča rat.
On je ocenio da Tramp ne želi da Amerika izgubi kontrolu nad globalnim procesima, ali je i pragmatičan u pogledu beskonačnog finansiranja rata u Ukrajini.
Na kraju svog govora, Saks je podsetio da su SAD u prošlosti uvek smatrale uspešne ekonomske rivale svojim neprijateljima, što se sada odnosi na Kinu. Po njemu, Amerika vidi Kinu kao pretnju isključivo zbog njenog ekonomskog rasta, a ne iz realnih bezbednosnih razloga.
Saksova poruka evropskim liderima bila je jasna – vreme je da Evropa preispita svoje odnose sa SAD i okrene se sopstvenim interesima, jer biti saveznik Amerike ne znači sigurnost, već samo podređenost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
