Koncentracija svetskog novca i resursa pada u sve manje i manje ruku, upozorila je švajcarska banka Credit Suisse.
Prema godišnjoj “piramidi globalnog bogatstva“ švajcarske banke, najbogatiji 1% svetske populacije je već akumulirao više od polovine svetskog ukupnog bogatstva.
Istraživači iz Credit Suisse opisuju kako se nejednakost globalnog bogatstva zapravo povećala u godinama između početka novog milenijuma i finansijske krize – ali u godinama nakon toga, jaz imeđu najbogatijih i najsiromašnijih ljudi na svetu se dramatično povećao, što je jedan od najočitijih aspekata Federalnih rezervi i globalne organizacije centralnih banaka koji pumpaju novac u globalni finansijski sistem, piše Zerohedge.
[adsenseyu1]
Istraživači su rekli: “Naši proračuni pokazuju da je 1% globalnih bogataša započeo milenijum sa 45,5% ukupnog bogatstva. Ovaj udeo je bio približno isti do 2006. godine, a zatim je pao na 42,5% dve godine kasnije. Trend opadanja se preokrenuo nakon 2008. godine, a udeo jednog procenta je od tada na uzlaznom putu, prevazilazeći nivo 2000. godine u 2013. godini i postižući novi vrhunac svake godine posle toga. Prema našim najnovijim procenama, jedan procenat bogataša poseduje 50,1 odsto ukupnog bogatstva u svetu.“
Ali iako je izveštaj Credit Suisse-a bio nedvosmisleno ozbiljan, nedavni izveštaj koji je objavio britanski parlament je još šokantniji.
Kako piše Guardian, projekcije koje je pružilo Donji dom skupštine ukazuje na to da će 1% najbogatijih pojedinaca u svetu posedovati oko 64% svetskog bogatstva do 2030. godine.
Studija je bila zamisao Lijama Berna, bivšeg laburističkog ministra, koji se nada da će to uticati na diskusiju kada se finansijski šefovi najvećih svetskih zemalja sastanu u Buenos Ajresu krajem ove godine na samitu G-20.
Nažalost, javnost je izuzetno osetljiva na sve veću nejednakost u bogatstvu, a ankete pokazuju da većina ljudi u Velikoj Britaniji postaje sve ciničnija po pitanju izgleda za promene. Većina Britanaca veruje da superbogati imaju više uticaja i moći nego nacionalne vlade.
Čak i ako bi prihodi najbogatijih pojedinaca bili zamrznuti na nivoima iz 2017. godine, njiihov udeo svetskog bogatstva bi se i dalje povećavao zahvaljujći povraćaju njihovih investicija, kaže Deni Dorling, profesor na Oksfordu.
Jedan torijevski član parlamenta, kog je Guardian citirao, istakao je da iako nejednakost bogatstva ostaje problem, liberalni kapitalizam je podigao više ljudi iz siromaštva nego bilo koji drugi sistem vlasti. Iako ovo zanemaruje činjenicu da, iako to važi za većinu najvećih zemalja u razvoju, u razvijenom svetu radnička i srednja klasa su u riziku da dožive kako njihov životni standard opada u poređenju sa generacijom njihovih roditelja.
Zahtevi grupe za akciju uključuju poboljšanje produktivnosti kako bi se osigurao rast plata i reformu tržišta kapitala kako bi se promovisala veća jednakost.
Iako to zvuči kao razuman plan, prepreka za njegovo primenjivanje je bezbroj – uključujući protivljenje korporacija i bogatih, koji bi mogli biti nevoljni da podele ono što su stekli. Čak i kada centralne banke povuku svoje podsticaje i vrednost obveznica neizbežno opadne, ostaje nejasno da li se taj trend ikada može promeniti.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
