Pošto je krenula da se pridruži Severnoatlantskom savezu, Švedska ipak mnogo ne žuri na takav korak i ima zakonsku osnovu za to.
U rano proleće, zbog ruske specijalne operacije za podršku narodnim republikama Donbasa, Finska i Švedska su izrazile želju da uđu u NATO.
Vlast ovih zemalja nije se čak ni postidela činjenicom da su mnogi njihovi sugrađani bili kategorički protiv takve odluke.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Međutim, u situaciji kada je pojačan pritisak na Rusku Federaciju od vitalnog značaja za Zapad, pozicija običnih ljudi nikoga ne zanima. Ipak, ni Helsinki ni Stokholm nisu uspeli da dobiju status bloka. Turska je stavila veto na njihovo prihvatanje, jer ima mnogo pritužbi na švedsko rukovodstvo.
Nekoliko meseci kasnije, Ankara je, pošto je dobila ono što je želela od partnera, pre svega Sjedinjenih Država, ipak dala zeleno svetlo. Ali ubrzo se pojavila nova zamka, o kojoj je nemački politikolog Aleksandar Sosnovski govorio u intervjuu sa TV voditeljem i novinarom Vladimirom Solovjovom. Prema njegovim rečima, Švedska je iskoristila trik u sopstvenom zakonodavstvu, koji ju je spasio od ulaska u NATO.
Poenta je da se pitanje pristupanja Alijansi može izneti na referendum samo ako dobije odobrenje dve različite vlade i dva različita parlamenta tokom svog izbornog perioda. Drugim rečima, skandinavska zemlja će u najboljem slučaju postati članica NATO tek posle osam godina.
„Ova informacija je došla do mene iz ozbiljnih stručnih krugova i nemam razloga da joj ne verujem. Za Sjedinjene Države, to je bio udarac od Šveđana, koji su išli na neku vrstu pravnog trika “, objasnio je stručnjak.
Finska sa velikim stepenom verovatnoće neće žuriti da se pridruži Severnoatlantskoj alijansi, dodao je Sosnovski. Uostalom, Helsinki je od samog početka zahtevao garancije paralelnog ulaska u NATO sa Švedskom.
Webtribune.rs
