Prerano otpisanim socijaldemokratama (SPD) predvođenim popularnim ministrom finansija Olafom Šolcom, smeši se prilika da posle izbora naprave „semafor koaliciju” – bez CDU
Borba za kancelarski tron, s kojeg se Angela Merkel povlači posle 16 godina, postaje sve oštrija, a ne manjkaju ni udarci „ispod pojasa”, doskora nezamislivi na nemačkoj političkoj sceni.
Prema poslednjim anketama, prerano otpisanim socijaldemokratama (SPD) predvođenim popularnim ministrom finansija, Olafom Šolcom, sada se smeši prilika da posle izbora 26. septembra budu ponovo u vladi. I to bez Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
Donedavno ideološki rastrzani SPD „vaskrsao je iz mrtvih” i po rejtingu se izjednačio s favorizovanim Zelenima. Da li je za to zaslužan samo njihov kandidat, trezveni Šolc, prvi izbor Nemaca za kancelara (27 odsto), ili to što je stranka levog centra u borbi za glasove skinula rukavice?
Provokativnim predizbornim spotom SPD je prešao dozvoljenu granicu i poništio prećutni konsenzus kojim se tokom kampanje izbegavaju napadi na verska osećanja protivkandidata.
„Ko god da glasa za Armina Lašeta i CDU, glasa za ultrakatoličke poverenike Lašeta, kojima je seks pre braka tabu”, kaže narator u video-klipu SPD-a emitovanom na društvenim mrežama, koji je digao buru u javnosti.
Video pokazuje Natanaila Liminskog, šefa državne kancelarije u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, u kojoj je Lašet premijer, kao „rusku babušku”.
Liminski, član organizacije Opus dei, je manja lutka unutar veće s likom lidera CDU.
Dnevnik „Tagesšpigl” je povodom ovoga reagovao tekstom pod naslovom „Lašet na meti negativne kampanje – SPD ruši tabu”.
„SPD pokušava da probudi ovu kampanju mobilizacijom pristalica oko kulturnih pitanja”, kaže za „Juronjuz” Karsten Nikel iz konsultantske kuće „Taneo”.
U predizbornom spotu SPD je „okrpio” i ostale vodeće konzervativce sugerišući biračima da bi podrška njima bogate učinila još bogatijima, a siromašne siromašnijima.
Početkom godine, kad je Armin Lašet izabran za novog vođu stranke Angele Merkel, sve je ukazivalo na glatku pobedu na izborima saveza CDU-CSU. U matematičkom smislu stvari su izgledale dobro i procene su išle dotle da bi demohrišćani zajedno sa Zelenima mogli da osvoje impresivnih 57 odsto glasova.
Ali, Lašetovi gafovi tokom poplava, kada je uhvaćen okom kamere kako se u dramatičnom trenutku smeje, uz anemični predizborni manifest demohrišćana koji građanima obećava „stabilnost i obnovu”, ne čini više tako izvesnim očekivanja da će CDU biti okosnica i nove vlade.
Najnovije istraživanje koje je „Insa” uradila za „Bild am zontag” pokazuje da je SPD sustigao Zelene (18 odsto). Ako ih do izbora prestigne, otvara se mogućnost da kandidat levice za kancelara Olaf Šulc vodi prvu trostranačku koalicionu vladu u „postmerkelinoj eri”.
Prema istraživanju, Zeleni takođe imaju podršku od 18 odsto, a Slobodni Demokrati (FDP) 12 posto. Zajedno bi imali podršku 48 odsto birača i većinu za „koaliciju semafor”, nazvanu prema njihovim stranačkim bojama (crveno-žuto-zeleno).
Ova anketa pokazuje da bi stranka Angele Merkel osvojila 26 odsto, desničarski AfD 11, a levičarski Linke sedam procenata. Sve ostale partije koje učestvuju na izborima mogle bi da računaju ukupno na osam odsto podrške.
Ako bi se kancelar birao na direktnim izborima Olaf Šolc bi dobio skoro dvaput više glasova od „naslednika” Angele Merkel Armina Lašeta, koji ima podršku 14 odsto građana. Za njim je, na trećem mestu, kandidatkinja Zelenih, Analena Berbok.
Armin Lašet ne krije da želi da želi da vodi EU posle odlaska Merkelove u „političku penziju”. Iako je kvalifikovan za taj posao i favorit na papiru za novog kancelara, portal „Politiko” piše da mnogi u Evropi smatraju da nije dorastao tom poslu. Lideru bogate pokrajine Severna Rajna-Vestfalija i velikom promotoru nemačko-francuskog prijateljstva kritičari zameraju nedostatak smelosti u trenucima kada je to najvažnije.
Lašetovi komentari o kršenju vladavine prava u Poljskoj i Mađarskoj i odnos prema Kini govore da on kao političar nema dovoljno „petlje” da pokrene EU napred, smatraju u briselskim krugovima.
Američka investiciona grupacija „Goldman Saks” u svojoj prognozi upozorava da će se Nemačka u bliskoj budućnosti suočiti s tri velika izazova iako Merkelova najveću evropsku ekonomiju ostavlja u dobroj poziciji i s tendencijom da se brzo oporavi od posledica pandemije korone.
Da bi Nemačka ostala „lokomotiva” EU, po oceni analitičara nova vlada će morati da nađe balans između ambicioznih klimatskih ciljeva (smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu za 65 odsto do 2030) i ekonomske koristi od zelene tranzicije.
„Goldman Saks” takođe ukazuje i na ranjivost nemačke izvozno orijentisane privrede u odnosu na trend deglobalizacije, ali i na posledice negativnih demografskih promena. Sve starije stanovništvo uticaće „negativnije” na Nemačku nego na ekonomije ostalih najrazvijenijih zemalja iz G7.
(politika.rs)
