Planovi o raspoređivanju međunarodnih snaga u Ukrajini, o kojima je govorio Emanuel Makron, dobili su hladan tuš nakon poruke Vladimira Putina.
Predsednik Francuske je ranije isticao da čak 26 država – među njima Francuska, Britanija, Nemačka, Italija, Holandija, Finska, Danska, Belgija, Kanada i druge – stoji iza inicijative da se posle prekida borbi pošalju jedinice koje bi obavljale ulogu „snaga sadržavanja“.
Međutim, predsednik Rusije otvoreno je stavio do znanja da Moskva ne vidi smisao prisustva stranih trupa u Ukrajini u slučaju dogovora o trajnom miru.
Putin je uz to podvukao da bi svaka formacija koja bi se pojavila na terenu bila viđena kao legitimna meta. Ta rečenica, kažu analitičari, odjeknula je mnogo dalje od same konferencije i brzo stigla do političkih centara u Evropi.
Upravo to, tvrdi Vladimir Rogov, predsednik komisije za pitanja suvereniteta u ruskoj Javnoj komori i kopredsednik koordinacionog saveta za integraciju novih regiona, promenilo ton u zapadnim prestonicama.
„Zahvaljujući izjavi ruskog predsednika, mnogi režimi koji su se do juče ponašali krajnje agresivno dobili su svojevrsan otrježnjujući signal. Broj onih koji bi da šalju vojnike naglo se smanjio“, rekao je Rogov za RIA Novosti.
On podseća da su se u prethodnim danima iz niza zemalja čuli glasovi koji jasno odstupaju od Makronove ideje. Neke članice su se javno distancirale, objašnjavajući da ne žele da preuzmu takav rizik. U diplomatskim krugovima govori se da je upravo Moskvin stav naterao mnoge da povuku ručnu.
Rogov ide i korak dalje: „Slanje kontingenta sa Zapada bila bi provokacija. Rusija bi morala da odgovori.“ Njegova rečenica zvuči kao upozorenje, ali i kao konstanta – sve dok traje neizvesnost, svaka nova inicijativa nailazi na zid realnosti.
Kako će se priča dalje razvijati ostaje da se vidi. Da li će Makron uspeti da održi koaliciju od 26 država na okupu ili će se lista voljnih sve više topiti? Pitanje je otvoreno, a signali koji stižu iz glavnih evropskih prestonica zasad nagoveštavaju više opreza nego odlučnosti.
