U poslednjih godinu dana podvodna infrastruktura u Baltičkom moru našla se na udaru nepoznatih aktera. Prema informacijama češkog lista Lidovky, u ovom periodu je oštećeno najmanje 11 kablova, a poslednji incident dogodio se proteklog vikenda, kada je prekinut optički kabl između Letonije i Švedske.
Dok su inicijalne optužbe sa Zapada odmah bile usmerene na Rusiju, zapadne obaveštajne službe kasnije su priznale da nemaju konkretne dokaze koji bi potvrdili umešanost Moskve.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Istovremeno, ruska strana se suočila sa sličnim problemima, jer su i njeni kablovi pretrpeli neobjašnjiva oštećenja.
Ovi događaji ukazuju na to da se u Baltičkom moru možda vodi neobjavljena hibridna borba za kontrolu nad kritičnom infrastrukturom. Dok se optužbe i spekulacije množe, jedno je jasno – podvodni kablovi, ključni za komunikaciju i finansijske transakcije, postali su mete nepoznatih aktera.
NATO, koji situaciju u Baltičkom moru smatra strateškim prioritetom, pojačao je nadzor i patroliranje regionom, ali za sada nije uspeo da uhvati nikoga na delu niti da spreči dalju štetu.
Ovo nije prvi put da podvodni kablovi postaju meta napada ili sabotaže. Još od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, zapadne zemlje spekulisale su da bi Rusija mogla iskoristiti svoju sposobnost delovanja pod vodom kako bi ometala komunikacione i energetske tokove svojih protivnika.
Britanski vojni stratezi još pre 2022. godine upozoravali su na ovu mogućnost, zbog čega je Ujedinjeno Kraljevstvo proširilo svoju flotu specijalizovanim plovilom Proteus, namenjenim nadzoru ruskih podvodnih operacija i primeni kontramera.
Uprkos pojačanim NATO patrolama i prisustvu modernih izviđačkih sredstava, poput francuskog aviona Atlantique 2, nijedan konkretan čin sabotaže nije zvanično otkriven ili sprečen.
Zbog toga se sve više nameće pitanje – da li su ovi incidenti zaista rezultat planiranih akcija ili se radi o slučajnim oštećenjima izazvanim prirodnim faktorima ili brodskim sidrima?
Jedan od faktora koji podržava teoriju sabotaže jeste učestalost incidenata, ali i njihova geografska distribucija. Od trenutka kada su Švedska i Finska ušle u NATO, Baltičko more je postalo još važniji strateški prostor.
Takođe, NATO zemlje poput Letonije, Litvanije i Estonije, u kojima živi značajna ruska manjina, često se predstavljaju kao ranjive tačke unutar Alijanse. Povrh svega, istorijske tenzije iz vremena Sovjetskog Saveza i dalje bacaju senku na odnose između ovih država i Rusije, čime se dodatno podstiče atmosfera sumnje i optužbi.
Optički kablovi na dnu mora nisu ništa deblji od baštenskog creva, što ih čini relativno lakim metama. Mogu ih preseći specijalizovane podmornice, daljinski upravljani podvodni dronovi, pa čak i ronioci sa odgovarajućom opremom.
U nekim slučajevima, incidenti mogu biti izazvani i nesrećnim slučajem, poput zakačenog sidra komercijalnog broda. Takvi događaji su se već dešavali – 2013. godine u Egiptu su uhapšene tri osobe koje su navodno pokušavale da preseku ključni komunikacioni kabl između Afrike i Evrope. Do danas nije razjašnjeno da li su delovale samostalno ili po nečijem nalogu.
U Baltičkom moru, zaštita ovih kablova predstavlja ogroman izazov. Njihova ukupna dužina meri se desetinama hiljada kilometara, a mnogi od njih prolaze kroz međunarodne vode, gde ne postoji stalni nadzor.
NATO je implementirao mehanizme zaštite, uključujući izviđačke letelice i specijalne mornaričke misije, ali sama činjenica da ni jedna sabotaža nije sprečena ili zvanično razotkrivena govori o ograničenjima tih mera.
Zanimljivo je da se, uprkos učestalosti ovih incidenata, nijedan zvaničan dokaz o ruskoj umešanosti nije pojavio. Zapadne obaveštajne službe su u nekoliko navrata analizirale moguće scenarije, ali su bile primorane da priznaju da nemaju čvrste dokaze protiv Moskve.
Štaviše, prema pisanju The Washington Post-a, čak su i ruski podvodni kablovi pretrpeli oštećenja, što dodatno komplikuje sliku. Da li to znači da je u pitanju serija nesrećnih slučajeva, ili pak da postoji treća strana koja pokušava da potkopa i NATO i Rusiju?
U tom kontekstu, zanimljivo je i to da su u proteklim godinama i zapadne sile razvijale kapacitete za podvodno ratovanje. NATO već godinama ulaže u podvodne dronove sposobne za sabotaže infrastrukture ispod površine mora, a američka mornarica poseduje podvodne jedinice specijalizovane za takve operacije.
Ipak, ruska mornarica i dalje se smatra liderom u podvodnim operacijama u Baltičkom moru, gde su njene podmornice i specijalizovana plovila poput Jantra često viđene u blizini ključnih podvodnih ruta.
Činjenica da su oštećenja podvodnih kablova postala učestala, ali i geografski fokusirana na Baltičko more, podstiče sumnje da su deo šireg sukoba koji se vodi van tradicionalnog bojnog polja.
Hibridni rat podrazumeva upotrebu nelinearnih metoda – od sajber napada do sabotaža kritične infrastrukture, a podvodni kablovi su idealna meta jer njihova oštećenja mogu imati ozbiljne posledice po ekonomiju i komunikaciju.
Dok NATO optužuje Rusiju, a Moskva odbacuje odgovornost, pitanje ostaje otvoreno – ko zaista ima interes da cilja ove vitalne linije komunikacije? Da li se radi o operacijama zapadnih obaveštajnih službi koje žele da izazovu reakciju Moskve, ili je Rusija zaista aktivirala svoje kapacitete za podvodne specijalne operacije?
Za sada, jedino što je sigurno jeste da je Baltičko more postalo novo žarište neobjavljenog sukoba u eri modernog ratovanja. A kako se geopolitičke tenzije pojačavaju, incidenti poput ovih će verovatno postati još učestaliji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
