Naslovnica ŽIVOT SUROVA PRIČA SA SREĆNIM ZAVRŠETKOM: Preživela sam tumor na mozgu, evo kako...

SUROVA PRIČA SA SREĆNIM ZAVRŠETKOM: Preživela sam tumor na mozgu, evo kako – VIDEO

Lorejn Kembl

Lorejn Kembl objašnjava kako se izborila za svoje zdravlje nakon što se izlečila od ogromnog tumora na mozgu i sada koristi svoje iskustvo kako bi pomogla drugima.

„Rođena sam kao zdrava beba ali već sa osam meseci sam bila bolesna nekoliko nedelja i imala sam simptome nalik gripu.

Ubrzo nakon toga, kada sam pokušava da puzim i zatim hodam, ljudi oko mene su priimetili da se ne krećem pravilno da mi je desna strana zgrčena. Sa 10 godina sam počela da patim od neverovatno bolnih glavobolja koje su pogrešno dijagnostikovane kao migrene. One su nastavile i postajale su sve jače tokom moje adolescencije.

Napokon, sa 22 godine, doživela sam novi „napad migrene“ koji je trajao nedeljama. Nisam mogla da gutam i izgubila sam dosta na težini, te su me hospitaliovali zbog ozbiljne dehidratacije. Rutinski CT snimak je pokazao da zapravo imam velik tumor na vrhu četvrte komore na mozgu i da mi je potrebna hitna operacija da bi se tumor uklonio jer je vršio pritisak na vitalne nerve u mom mozgu. Prva operacija je pošla po zlu jer je anesteziolog „zaboravio“ da stavi monitor na moj kažiprst (on je zatim izgubio svoj posao u bolnici). Dobila sam srčani zastoj i operacija je morala da se završi vrlo brzo.

[adsenseyu1]

Prvobitno su doktori mislili da su uklonili dovoljno tumora ali je njegova veličina bila prekrivena velikom količinom steroida koje sam uzimala. Vrlo brzo nakon toga sam dobila bakterijski meningitis.

Čim sam se dovoljno oporavila, usledila je druga, mnogo veća operacija da bi se uklonio ostatak tumora koji su doktori opisali da je „veličine grejpfruta.“

„Nisam mogla da hodam, sedim, pričam ili manje više išta da radim.“

Tkivo malog mozga (dela koji je odgovoran za ravnotežu i govor) je bilo oštećeno, te nisam mogla da hodam, pričam, sedim ili manje više išta da radim.  Morala sam da naučim da koristim druge putanje mog mozga kako bi istrenirala mozak da ponovo naučim kako da obavljam svakodnevne aktivnosti. Pristupila sam ovom izazovu kao da sam trenirala za takmičenje u šampionskoj trci.

[adsenseyu5]

ALTERNATIVNE TERAPIJE

Ključ mog oporavka su bile alternativne terapije. Edukativna kineziologija je bila ključna dok sam ponovo učila da hodam i govorim. Ona se bazira na osnovnoj anatomiji jer uči da se pokret bazira na tri plana pokreta, svaki plan opisuje osu putem koje se pokret dešava.

Za mene je ovo značilo konstantno praćenje i zamišljanje figure osmice – i sa rukama i tokom hodanja – i to je bilo ključno za ponovno mapiranje nervnih putanja. Simbol figure osmice predstavlja način na koji mozak funkcioniše – u tri dimenzije. Hidroterapija je takkođe bila ključna za ponovno hodanje jer voda pruža ravnotežu i sigurnost da nema pada. Kako je voda bila topla, to je naročito pomoglo radu raznih mojih mišića.

Alternativne terapije su mi pomogle celim putem mog oporavka. Kranialosteopatija je poboljšala cirkulaciju moje moždano-kičmene tečnosti, što je pomoglo mišićno-skeletnim disbalansima oko vrata. Nakon mog tretmana, reiki mi je mnogo pomogao prilikom pronalaženja unutrašnjeg mira i harmonije.

[adsenseyu1]

To je konstantan proces, čiju filozoviju sada već prenosim i na druge kao terapeut. Reiki znači energija produhovljenog života i ima prelepu jednostavnost. Dok lečim drugu osobu ja sam samo prenosilac; ali ja sam takođe i u veoma ozbiljnoj poziciji jer moram tu energiju pravilno usmeriti kako bi uspešno lečila svoje klijente.

Tui Na terapija nastavlja da otklanja zgrčenost moje desne ruke i noge; tehnike se koriste za artikulisanje pogođenih zglobova i održavanje tkiva što zdravijim. Takođe postoji znatni pritisak koji se javlja u drugim delovima mog tela kao rezultat drugačijeg načina funkcionisanja tela i prevelikoj zavisnosti od moje leve strane. Opet, tui na je odličan za usmerenu, snažnu a istovremeno opuštajuću fizičku terapiju koja otklanja nagomilani pritisak.

DOSTIGNITE SVOJ POTENCIJAL

Tokom skorijih godina, počela sam zaista da osećam da je suđeno da preživim i da imam svrhu: da budem učiteljica, što sam oduvek i želela da budem, i za šta sam se čak ranije i školovala, kako bi edukovala druge ljude kao što sam edukovala sebe. Usled brojnih nedaća,  želela bih da pretvorim svoja negativna iskustva u pozitivna. Zbog toga sam kreirala internet stranicu i moj je san da će ona doneti drugim ljudima inspiraciju i nadu.

Kad bih mogla realizovati svoj cilj da pomognem drugima u fizičkoj situaciji nalik mojoj, to bi me zaista ispunilo jer bih znala da radim nešto zaista vredno. Kako ja to vidim, svi mi patimo od nečega, bilo da je to fizičke ili emocionalne prirode.

Webtribune.rs

[adsenseyu5]