U blizini italijanskog Napulja, gde na prvi pogled sve deluje mirno i spokojno, tlo je počelo da diše. I to bukvalno. Kampi Flegrei – ogromna vulkanska kaldera poznata i kao Flegrejska polja – pokazuje znake buđenja koji ozbiljno brinu međunarodnu naučnu zajednicu.
U poslednjih šest meseci zabeleženo je preko tri hiljade manjih potresa, a najnoviji zemljotres magnitude 4,4, najsnažniji u poslednje četiri decenije, izazvao je zabrinutost među stručnjacima. Italijanski Nacionalni institut za geofiziku i vulkanologiju (INGV) sada prati svaki trzaj tla s krajnjom pažnjom.
Kampi Flegrei nije tipičan vulkan u obliku kupe. Radi se o ogromnoj depresiji površine, sa čak 24 vulkanska kratera rasprostranjenih po teritoriji koja je danas potpuno urbanizovana.
Gotovo 360 hiljada ljudi živi tik iznad vulkanske zone. I dok mnogi svakodnevno prolaze pored fumarola iz kojih izbija gas, retko ko se zamisli nad činjenicom da se nalaze usred jednog od najpotentnijih prirodnih sistema u Evropi.
Poslednje izbacivanje vulkanske mase dogodilo se 1538. godine, kada je za svega osam dana iz zemlje izbilo toliko materijala da je formirana nova planina – Monte Nuovo, odnosno „Nova gora“.
Ali, to je bio samo eho onoga što se ovde dogodilo pre 40 hiljada godina – eruptivna epizoda toliko snažna da je sloj pepela prekrio više od milion kvadratnih kilometara širom Evrope.
Od juga Italije, preko Karpata, pa sve do obala Kaspijskog mora. Debljina naslaga pepela tada je dostizala i do jednog metra, biljke su nestajale, životinje iščezavale, a temperatura vazduha padala za čak 5 do 10 stepeni zbog aerosola u atmosferi.
Mnogi stručnjaci smatraju da je upravo to izumiranje biljnog i životinjskog sveta izazvano supererupcijom doprinelo nestanku neandertalaca sa evropskog tla. Bio je to događaj koji je, bez preterivanja, promenio tok istorije.
Danas, znaci suptilnog, ali zabrinjavajućeg buđenja ponovo dolaze iz dubine. Već godinama se meri tzv. bredisajmički pokret tla – periodično podizanje i spuštanje površine, što je direktan rezultat nakupljanja magme i gasova ispod kaldere. U gradu Počoli, koji se nalazi u neposrednoj blizini, nivo tla je od 2005. do danas porastao za čak 1,4 metra.
Daily Mail piše da je ovo stanje slično situaciji u ekspres loncu – para se nakuplja, pritisak raste, a poklopac može da popusti u svakom trenutku. Upravo u tome leži strah naučnika: ako dođe do pucanja čvrstog sloja iznad magme, erupcija bi mogla da usledi iznenada, bez jasnih upozoravajućih signala.
Vulkanolozi INGV-a upozoravaju da je magmatski rezervoar sada svega nekoliko kilometara ispod površine. Ako se pritisak u tom prostoru dodatno poveća, scenario bi mogao da postane ozbiljan, čak i bez prethodnog velikog potresa.
Iako nije moguće sa sigurnošću predvideti tačan trenutak sledeće erupcije, sve češći potresi i emisije gasova jasno pokazuju da tlo ispod Napulja nije mirno.
U tom kontekstu, Kampi Flegrei postaje više od lokalne italijanske brige. Njegov potencijalni uticaj doseže mnogo dalje – geografski, ekološki i civilizacijski. Ako bi došlo do velike erupcije, posledice bi mogle biti globalne: smanjenje temperature, klimatske promene, prekid avionskog saobraćaja i nestanak useva u širem regionu.
Ostaje otvoreno pitanje – koliko dugo će „poklopac“ još izdržati? I hoće li čovečanstvo, zaokupljeno sopstvenim krizama, uspeti da na vreme obrati pažnju na tihi pritisak koji se gradi ispod površine Evrope?
Naučnici za sada mogu samo da prate, mere i upozoravaju. A priroda – ona odlučuje kad će ponovo da se oglasi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
