Solarni koncentratori koji mogu da omoguće besplatno grejanje za celu Srbiju, bežični prenos struje, dobijanje pitke vode iz morske, nafte iz biomase, samo su neki od projekata profesora Vladana Petrovića za koje Srbija nije zainteresovana. Za razliku od stranaca…
Kada se posle dugo godina života i rada vratio u rodni Kragujevac, profesor Petrović bio je siguran da će u Srbiji rado prihvatiti inovativne patente koji značajno mogu da unaprede privredu naše zemlje.
[adsenseyu1]
U Badnjevcu, nadomak Kragujevca, na svom imanju, na dva hektara, postavio je sunčeve koncentratore kako bi na praktičnom primeru dokazao da je besplatno grejanje moguće.
Od tada do danas, posećivali su ga mnogi zvaničnici, naročito tokom predizbornih kampanja, ali konkretnog dogovora nije bilo.
U međuvremenu, potencijal projekta prepoznala je firma iz Norveške koja je sa profesorom zaključila ugovor.
„Srpske vlasti jednostavno nisu pokazale nikakav konkretan interes za ovo što radim. Ali zato su zainteresovanost pokazale druge zemlje. Potpisao sam ugovor sa velikom kompanijom koja radi plutajuća ostrva. Oni u Monaku treba da realizuju veliki projekat, investiciju vrednu milijardu evra, za koju je potrebna solarna energija. Zainteresovani su za ovu tehnologiju i sve što je sa tim povezano žele da razvijaju“, kaže Petrović.
Profesor objašnjava da jedini u svetu ima tehnologiju za proizvodnju struje iz sunčeve energije 365 dana, svih 24 sata svakog dana.
„Razvili smo i postupak za desolinizaciju morske vode gde je potrošnja energije relativno mala, tako što se otpadna toplota iz solarnog sistema koristi za desolinizaciju morske vode. Tako može da se dobije hiljade kubika pitke vode iz morske vode i proizvodnja struje 365 dana“.
Profesor Petrović se priseća kako su njegovo postrojenje posetili predstavnici 19 država kako bi se upoznali sa novim tehnologijama.
„Držao sam veoma posećena predavanja na Mašinskom fakultetu na temu: ’Pokretanje privrede na bazi novih tehnologija‘, tehnologija koje Srbiji mogu da obezbede fantastičan ekonomski progres. Pored ostalih tehnologija predstavio sam i projekte bežičnog prenosa električne energije, dobijanje struje iz jonosfere, dobijanje nafte iz sunčeve energije, dobijanje nafte iz biomase, kako da izdvojite CO2 iz atmosfere uz pomoć sunčeve energije itd. Kako da na primer po hektaru možete da dobijete 100 tona nafte na osnovu fotosinteze. Ali na tome se, što se Srbije tiče, sve i završilo.“
[adsenseyu1]
Besplatno grejanje za čitavu Srbiju
On tvrdi da bi na osnovu njegovog projekta sve toplane u Srbiji mogle da se snabdevaju besplatnom sunčevom energijom.
„Zračenje Sunca u Srbiji je otprilike 0,6 kilovata po kvadratu. Pošto je u hektaru zemlje 10.000 kvadrata, dakle 6.000 kilovata, od 2.000 sati Sunca u Srbiji, dobijate 12 miliona kilovat časova sunčeve energije po hektaru. Moji koncentratori u Badnjevcu kod Kragujevca razvijaju temperaturu od 1.700 stepeni. Ali ako vam treba niska temperatura, možete da akumulirate energiju iz zemlje. Akumulirate 12 miliona kilovat časova, od toga 20 odsto izgubite, deset miliona kilovat časova vam ostaje. Tako možete da grejete 1.500 stanova po hektaru.“
Naš sagovornik ocenjuje da je tužno što su samo stranci prepoznali potencijal i što će sutra Srbija kupovati tehnologiju od stranaca po mnogo većoj ceni nego što bi je koštalo da je odlučila da otkupi patente.
„To je jeftina tehnologija, koju svako može da izvede, možete celu Srbiju tako da ugrejete. Počnete da skupljate energiju po hektaru zemlje od aprila meseca. U oktobru imate 200 stepeni u zemlji. Kad počne grejna sezona, do kraja februara ta temperatura padne na 40 stepeni. Onda se koriste toplotne pumpe, od toga dobijete 10 kilovata toplotne energije, a utrošite jedan kilovat električne energije. Tako može da se greje ne samo Srbija, već ceo svet.“
Petrović kaže da za pokretanje tog sistema nisu potrebna velika ulaganja i ističe da je u Badnjevcu akumulator toplote koji fantastično funkcioniše i koji akumulira 400 kilovat časova po kubiku.
„U svetu se proizvodi 80 do 100 kilovat časova po kubiku. I takav akumulator košta 130 evra po kilovat času, a ovo rešenje košta 0,3 evra. Za to je zainteresovana firma iz Drezdena, dok u Srbiji nije bilo interesovanja. Nemci su shvatili da na osnovu akumulatora toplote može da se koristi energija iz vetra i da se tako greju čitavi gradovi.“
Petrović smatra da Srbija nije zainteresovana za ove revolucionarne projekte zbog nekompetentnosti, da ljudi koji odlučuju nemaju dovoljno znanja iz ove oblasti.
„Vratio sam se iz inostranstva u Srbiju zato što sam želeo da živim ovde i da od mojih patenata korist ima moja zemlja. U Šumadiji sam napravio park od dva hektara gde moji patenti besprekorno funkcionišu u praksi. Nažalost, potencijal su uočili samo stranci.“
Srbija kao Dubai
Petrović kaže da je razvio i sistem za dobijanje nafte iz biomase i da kompletnu biomasu koju imamo u Srbiji možemo direktno da pretvorimo u naftu.
On tvrdi da zvanična teorija o nastanku nafte nije tačna, da se nafta ne dobija taloženjem planktona već na potpuno drugi način.
„Voda prodire u dubinu zemlje i dolazi blizu magme. Kad sagorite cikloheksan sa kiseonikom dobijate ugljen dioksid i vodenu paru. A iz toga ponovo može da se dobije nafta. Ali za to je neophodno 15.000 bari. Ako to uradite, potrošićete više energije nego što ste dobili. Ali na osnovu mog reaktora, može se koristiti sunčeva energija za dobijanje nafte, na 15.000 bari. Voda reaguje sa krečnjakom i tako dobijamo naftu.“
Alternativna energija resurs budućnosti
Petrović je u Srbiji završio Mašinski fakultet i radio kao profesor u Tehničkoj školi u Kragujevcu, bio je potpredsednik „Goše“, a zatim je postao tehnički direktor kragujevačke firme „Romanija“. Davne 1972. godine otišao je u Frankfurt gde je za samo šest meseci postao šef „Manesmanove“ ispostave u Manhajmu. Bio je i šef razvoja inženjeringa u koncernu „Krup“ u Esenu, koja zapošljava 180.000 radnika. Za dve godine je doktorirao u Ahenu. Napisao je 55 naučnih radova, a ima i 36 patenata. U Srbiju se vratio 1998. godine i u Kragujevcu otvorio firmu „Alternativne energije“ u kojoj radi na proizvodnji solarne, geotermalne i energije vetra.
(Sputnik)
