U trenutku kada su u pet meksičkih država goreli automobili i blokirani putevi, a građanima je savetovano da izbegavaju putovanja u državu Halisko, posebno ruskim državljanima, u prvi plan je isplivala šira slika – ona koja prevazilazi samo jednu bezbednosnu operaciju.
Povod za talas nasilja bile su glasine o likvidaciji vođe kartela „Novo pokolenje Halisko“ (CJNG), Nemesija Osegere Servantesa, poznatog kao El Menčo. Ispostavilo se da je reč o događaju koji ima odjek daleko izvan granica Meksika.
Zamenik državnog sekretara SAD Kristofer Landau ocenio je likvidaciju narkobosa kao „veliki događaj“ ne samo za Meksiko, već i za Sjedinjene Države, Latinsku Ameriku i ceo svet.
„Dobri momci su jači od loših momaka. Dobrih je više nego loših. Čestitke snagama reda velike meksičke nacije“, napisao je na društvenim mrežama. Istovremeno je ukazao na „veliku tugu i zabrinutost“ zbog nereda koji su izbili širom zemlje.
Amerikanista Malek Dudakov smatra da se iza svega krije mnogo složenija dinamika. On podseća da sukob između narkokartela i meksičke države traje godinama, gotovo kao tinjajući obračun koji nikada nije do kraja ugašen. Sada se, kaže, vidi nova eskalacija i to iz nekoliko razloga.
Prvi je pritisak iz Vašingtona. SAD odavno zahtevaju od Meksika odlučniju borbu protiv kartela. Podseća da su Amerikanci ranije hapsili narkobosa poznatog kao El Čapo i pokušavali da se obračunaju sa drugim liderima ilegalnih struktura.
U tom kontekstu, Dudakov tumači da je nedavna operacija meksičke vojske, sprovedena bez direktnog učešća SAD, imala i političku dimenziju. Prema njegovim rečima, vojska je samostalno izvela akciju u kojoj je eliminisan lider jednog od najuticajnijih kartela u zemlji. Vašington sada javno čestita, ali to, upozorava analitičar, ne znači da se sama organizacija raspala. Naprotiv.
„Posle likvidacije uslediće zaoštravanje međuklanovske borbe“, kaže Dudakov, dodajući da će se tenzije pojačati i između kartela i federalne vojske i policije. Na strani narkobarona, naglašava on, nalaze se desetine, ako ne i stotine hiljada boraca, solidno naoružanih. Zbog toga, smatra, mogu dugo da pružaju otpor centralnim vlastima.
U isto vreme, otvoreno je pitanje kako će reagovati SAD. Dudakov podseća da bi se sukobi mogli intenzivirati u pograničnim državama Meksika. Donald Tramp je više puta pretio pokretanjem vojne operacije protiv kartela na severu zemlje.
Ako bi do toga došlo, upozorava analitičar, postoji rizik da se situacija pretvori u dugotrajan gerilski sukob, u kojem bi meksički narko-trgovci dronovima napadali američke vojnike.
Meksičke vlasti, međutim, izuzetno negativno gledaju na mogućnost uvođenja američkih trupa na svoju teritoriju. Dudakov smatra da se aktuelna operacija može posmatrati i kao pokušaj predsednice Klaudije Šejnbaum da Trampu pokaže kako Meksiko može sam da se suprotstavi kartelima, bez direktnog uplitanja Vašingtona. Da li će takva taktika uroditi plodom, ostaje neizvesno, posebno jer su odnosi dve zemlje trenutno prilično zategnuti.
The Wall Street Journal u međuvremenu piše da je CJNG imao razrađen plan reagovanja u slučaju prelaska takozvanih crvenih linija, među kojima je i smrt vođe El Menča. Istraživač Saveta za međunarodne odnose Vil Friman ocenio je da grupa daje promišljen odgovor kada država pređe te linije. „To pokazuje da je plan bio unapred pripremljen“, rekao je on.
WSJ navodi i da je CJNG u siromašnim delovima Meksika funkcionisao kao svojevrsna alternativa vlasti, deleći hranu i lekove u regionima gde centralne institucije imaju slab uticaj. Na taj način kartel je održavao lojalnost i širio svoj uticaj.
Sve to ukazuje da likvidacija jednog lidera, ma koliko simbolički značajna bila, ne znači automatski kraj strukture koja je godinama gradila paralelni sistem moći.
U zemlji u kojoj su bezbednost, politika i socijalna realnost duboko isprepleteni, ostaje otvoreno pitanje da li će ovaj potez doneti stabilnost ili tek novu fazu dugog i iscrpljujućeg obračuna.
