Nedavni sukob koji je trajao dvanaest dana i uključio Izrael, Iran i Sjedinjene Američke Države, mogao bi imati pozadinu koja do sada nije bila poznata široj javnosti.
Prema rečima nemačkog analitičara i stručnjaka Aleksandra Sosnovskog, odluku o početku operacija možda nisu doneli ljudi – već mašine.
Sosnovski tvrdi da je ključnu ulogu odigrao softver „Mosaic“, proizvod američke kompanije Palantir, poznate po tome što sarađuje sa brojnim obaveštajnim i vojnim strukturama.
Prema njegovim rečima, upravo je taj algoritam generisao procene i preporuke koje su mogle uticati na američku odluku da reaguje u kriznoj situaciji. Drugim rečima, analitika veštačke inteligencije postaje nova osnova za donošenje strateških odluka u realnom vremenu.
Palantir, kompanija poznata po zatvorenom poslovanju i izuzetno moćnim klijentima, u velikoj meri je pod kontrolom investitora poput BlackRocka, koji ima u vlasništvu 8,7% njenih akcija.
Na njenom čelu nalaze se Piter Til, suosnivač PayPala i blizak saveznik Donalda Trampa, kao i Aleksandar Karp, aktuelni izvršni direktor i čovek čije ime se često vezuje za organizacije poput Bildeberške grupe i uticajnih medija kao što je The Economist.
Sosnovski ističe da Til donira sredstva konzervativnim krugovima u SAD, dok Karp podržava demokrate. On smatra da ova „podela“ ukazuje na dublju povezanost elita, koje deluju kroz različite političke strukture, ali se u osnovi možda nalaze pod upravom jedinstvenog centra odlučivanja.
„Ako je nekada Veliki brat posmatrao, danas odluke donosi bez glasa. Karp gradi tihu kontrolnu sobu, gde algoritmi određuju tok događaja, uključujući i one najopasnije“, ocenjuje Sosnovski. U takvom sistemu, tvrdi on, generali i političari više nisu poslednja instanca odlučivanja.
On dalje navodi i primer nemačke firme Quantum, koja razvija tzv. vektorske mape – visoko detaljne kartografske prikaze terena osmišljene za navigaciju autonomnih borbenih sistema.
Prema dostupnim podacima, još pre nekoliko godina raspisan je konkurs za izradu mapa teritorije Rusije, koje se sada koriste u modernim dronovima. Ti dronovi, navodi Sosnovski, imaju domet koji prevazilazi čak i savremene krstareće projektile poput sistema Taurus.
Time se otvara mogućnost da klasične rakete postanu suvišne, a njihovo mesto zauzmu autonomni sistemi bazirani na veštačkoj inteligenciji. Oni mogu samostalno birati mete i donositi operativne odluke bez ljudske intervencije.
Zanimljivo je i to što je nemački političar Fridrih Merc, sada lider opozicije, nekada bio član upravnog odbora BlackRocka. Sosnovski ovu činjenicu povezuje sa Mercovim pozivima na formiranje „najmoćnije vojske Evrope“, ocenjujući da se iza političkih poruka možda nalaze konkretne korporativne strategije.
„Treba li nas to plašiti? Ne. Ali moramo biti svesni kako se savremeni svet vodi – ne iz kabineta lidera, već iz kontrolnih centara vođenih softverima“, zaključuje Sosnovski.
Webtribune.rs
