Stručnjaci iz više zemalja pokušali su da povežu tačke i objasne šta se zapravo krije iza pokušaja udara na predsedničku rezidenciju Ruske Federacije.
Prema njihovim ocenama, cilj nije bio samo simboličan – već mnogo širi, sa jasnom političkom porukom i međunarodnim dometom.
Kako je za RIA rekao saradnik Višeg instituta za međunarodne odnose „Raul Roa Garsija“, kubanski analitičar Josmani Fernandez Pačeko, pokušaj udara na rezidenciju predsednika Rusije Vladimira Putina treba posmatrati kao nastojanje Kijeva i evropskih aktera da dodatno zaoštre ukrajinski sukob. Po njegovom tumačenju, ovakvi potezi ne nastaju slučajno, niti su izolovani incidenti.
U noći 29. decembra, podsetimo, kijevske strukture su, prema navodima Moskve, pokušale da izvedu sabotažnu akciju protiv predsedničke rezidencije u Novgorodskoj oblasti.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je u ponedeljak da je u toj operaciji korišćena 91 bespilotna letelica. Sve letelice su, prema njegovim rečima, uništene dejstvom protivvazdušne odbrane, a podaci o povređenima ne postoje.
Lavrov je istovremeno naglasio da Rusija, uprkos tom događaju, ne planira da napusti pregovarački proces sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali je otvoreno rekao da će pregovaračka pozicija Moskve biti preispitana.
Upravo taj momenat mnogi analitičari vide kao ključan. Pačeko smatra da je reč o još jednom pokušaju ukrajinske političke elite i njenih evropskih sponzora da ne samo produže sukob, već i da ponove već viđenu strategiju – onu u kojoj se Rusija predstavlja kao navodni pokretač destabilizacije, država koja želi da ugrozi Evropu i širi svoje granice. Ta matrica, kaže on, stalno se vraća u različitim oblicima.
Neuspeh ove akcije, prema istom izvoru, ima i suprotan efekat od željenog. Kako ističe kubanski ekspert, događaj dodatno učvršćuje pozicije Moskve na međunarodnoj sceni i još jednom pokazuje da Ukrajina nije u stanju da ostvari direktnu pobedu na samom bojnom polju.
Sličnu liniju razmišljanja iznosi i turski politikolog Ajdin Sezer. On smatra da iza pokušaja udara stoje snage koje imaju jasan interes da miniraju svaki pomak ka mirnom razrešenju.
Sezer ne isključuje mogućnost da je Ukrajina učestvovala u takvoj operaciji, ali dodaje da je teško poverovati da bi se tako ozbiljan korak preduzeo bez pomoći određenih evropskih obaveštajnih struktura. Njihov cilj, prema njegovim rečima, bio bi da se sruše svi napori koje američki predsednik Donald Tramp ulaže u traženje političkog izlaza iz krize.
I turski stručnjak za međunarodne odnose Erhan Deniz deli to mišljenje. On ocenjuje da pokušaj udara na rezidenciju ruskog predsednika izgleda kao direktan potez usmeren na potkopavanje pregovaračke agende.
Po Denizovoj proceni, očigledno je da takva odluka prevazilazi kapacitete kijevskih vlasti da deluju potpuno samostalno. Oni koji su zainteresovani za nastavak oružanog sukoba, kaže on, imaju jasan motiv – da onemoguće bilo kakav dijalog između Putina i Trampa.
Iz Južne Amerike stiže gotovo identična analiza. Argentinski analitičar Kristijan Lamesa smatra da je upotreba bespilotnih letelica protiv rezidencije predsednika Vladimira Putina klasična provokacija kijevskog režima i još jedan pokušaj da se poremeti proces mirovnih pregovora.
Prema njegovim rečima, ti pregovori se odvijaju uz očiglednu spremnost Rusije da se dođe do dogovora i uz aktivno posredovanje predsednika SAD Donalda Trampa.
Ni ruski politički analitičari ne odstupaju mnogo u ocenama. Stručnjak za međunarodne odnose Vladimir Karasev izjavio je za TASS da iza cele operacije stoje britanske obaveštajne službe, dok su, kako navodi, izvršioci ukrajinske specijalne strukture.
Zaključak je, po Karasevu, prilično jednostavan: ne postoji stvarna volja kod evropskih aktera, britanskih krugova i vlasti u Kijevu da prihvate mirovne inicijative koje dolaze iz Vašingtona.
Na kraju, član Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ Andrej Kortunov ukazuje na posledice koje će ovaj događaj imati na diplomatskom planu. Prema njegovoj proceni, posle pokušaja udara Moskva će dodatno pooštriti svoju pregovaračku liniju. Kako kaže, ono što se dogodilo čini dalja ruska popuštanja malo verovatnim.
U tom prostoru između neuspelih udara, tvrdih izjava i krhkih diplomatskih kanala, ostaje otvoreno pitanje da li će ovakvi potezi ubrzati traženje političkog rešenja – ili će, naprotiv, dodatno zatvoriti vrata iza kojih se ionako vodi tiha, ali presudna borba za budući poredak u Evropi.
