Već se neko vreme zna da zdravlje Brusa Vilisa nije dobro.
„Najčešći uzrok demencije je Alchajmerova bolest i javlja se kod čak do 70 odsto pacijenata, a njihova je prosečna starost 80 godina. No, s FTD-om situacija je drugačija jer se simptomi javljaju kod mlađih ljudi, odnosno već iza pedesete, kao što je to i u slučaju Brusa Vilisa.
Takve osobe postaju rapidno nefunkcionalne. Nije u prvom planu propadanje kratkotrajne memorije, odnosno zaboravljanje, već se javljaju promene u ponašanju i govoru i to drastične“, objašnjava prof. dr. Ninoslav Mimica, načelnik Zavoda za biologijsku psihijatriju i psihogerijatriju Klinike za psihijatriju Vrapče za Jutarnji list.
Dodaje da na primer, osoba koja je bila pristojna, civilizovana, zbog ove vrste demencije postaje agresivna, gruba… Neprimereno reaguje, psuje, pa se čak može i potući iako pre FTD-a to nikad ne bi učinila.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Razlog je što su zahvaćeni prednji delovi mozga koji su odgovorni za ljudsko ponašanje. Nema leka, ali se mogu davati oni za stabilizaciju pamćenja, a neretko takvi pacijenti uzimaju klasične psihofarmake poput sedativa da budu manje razdražljivi i manje agresivni. S Alchajmerovom bolešću živi se do 10 godina, a s ovom upola kraće jer mozak brzo propada“, zaključuje prof.dr. Mimica.
Dr. Bogdanović: Pogoršanja kod takvih pacijenata idu relativno brzo
„Kada su prošle godine počeli problemi Brusa Vilisa s govorom, moglo se pretpostaviti da se radi o frontotemporalnoj demenciji. Afazija je tipični simptom, pa na primer pacijent ne može da izgovori reč predmeta u koji gleda i zna šta je, ali ne može složiti razumljivu rečenicu, odnosno pojavljuje se agramatizam.
Osim toga može doći i do velikih promena u ponašanju, uključujući i agresiju. Naime, kod FTD-a u početku je manje narušena kognitivna sposobnost, a više motorička“, objašnjava prof. dr. Nenad Bogdanović, neurogerijatar sa stokholmskog Karolinskog instituta. Dodaje da se neretko radi o genetskoj, odnosno naslednoj bolesti, što se može potvrditi genskim testiranjem.
„Pogoršanja kod takvih pacijenata idu relativno brzo jer dolazi do drugih motoričkih smetnji sve do problema s disanjem i gutanjem, slično kao kod ALS-a. Takvi bolesnici najduže žive četiri do pet godina nakon pojave simptoma. Lečenje je samo simptomatsko, odnosno leči se na primer depresija ili psihoza“, naglašava prof.dr. Bogdanović.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(jutarnji list)
