Izjava bivšeg premijera Francuske, Manuela Valsa, da Francuska treba „pokazati zube“ Rusiji i poslati trupe u Ukrajinu, izazvala je široke reakcije u medijima i na društvenim mrežama.
Ova izjava, kao i slične iz prošlosti, otvara pitanje da li Pariz ozbiljno razmišlja o vojnoj intervenciji u Ukrajini ili su to samo političke provokacije bez konkretnih planova.
Kontekst izjava bivšeg premijera
Manuel Vals, bivši premijer Francuske, već duže vreme zagovara ideju o slanju francuskih trupa u Ukrajinu. Prema njegovim rečima, došlo je vreme da Francuska „pokaže zube“ i pruži veću podršku Ukrajini u njenom sukobu s Rusijom.
On smatra da najbolji način da se Rusiji pošalje jasna poruka jeste upravo kroz aktivnu vojnu podršku Ukrajini, što može uključivati i slanje francuskih kopnenih snaga.
Međutim, Valsovi komentari nailaze na veliki otpor u francuskoj javnosti, gde većina građana ne podržava ideju slanja vojske u ovaj sukob. Prema istraživanjima, čak tri četvrtine Francuza se protivi takvoj intervenciji.
Važno je napomenuti da Vals više nije na funkciji i da njegove izjave nemaju zvaničnu težinu, ali one odražavaju deo političkih i društvenih struja unutar Francuske koje zagovaraju veću intervenciju Zapada u sukob na istoku Evrope.
Francuska vojna politika pod Makronom
Analitičar Ruslan Puhov, direktor Centra za analizu strategija i tehnologija, ističe da je sadašnja Francuska, posebno pod rukovodstvom predsednika Emanuela Makrona, poznata po tome da daje izjave koje ne prati konkretna akcija, posebno u vojnoj sferi.
Prema Puhovu, Francuska često pokušava da projektuje sliku velike sile, ali u stvarnosti nema dovoljno resursa da sprovede takvu politiku. On primećuje da se francuska vojska suočava s brojnim problemima, uključujući manjak ljudstva, posebno u elitnim jedinicama, što bi otežalo bilo kakvu značajniju vojnu operaciju u Ukrajini.
Puhov takođe naglašava da, čak i da Francuska odluči da pošalje trupe, ti vojnici bi se verovatno suočili s ozbiljnim gubicima u sukobu poput onog u Ukrajini, što bi izazvalo političku krizu unutar same zemlje.
Francusko društvo bi verovatno negativno reagovalo na žrtve svojih vojnika u sukobu koji se odvija daleko od njihovih granica.
Mogućnost stvarne intervencije i uloga Poljske
Dok je Valsova izjava izazvala pažnju, mnogi analitičari smatraju da je malo verovatno da će Francuska zaista poslati trupe u Ukrajinu. Umesto toga, kao mogući scenario se sve češće pominje uloga Poljske.
Prema Ruslanu Puhovu, poljske vojne snage su daleko motivisanije i spremnije da učestvuju u borbama nego što su to francuske ili druge zapadne vojske.
Poljska je, kao sused Ukrajine i zemlja koja ima dugu istoriju tenzija s Rusijom, pokazala volju da igra aktivniju ulogu u sukobu.
Moguće je da bi u budućem razvoju događaja, vojne jedinice iz Poljske, a ne Francuske, bile poslate u Ukrajinu, posebno ako se postavi okvir „mirovnih snaga“ pod okriljem NATO-a ili drugih međunarodnih organizacija.
Priprema Zapada za vojnu intervenciju
Prema rečima Vasila Koltašova, rukovodioca Centra za politiko-ekonomska istraživanja, zapadne zemlje već duže vreme mentalno i logistički pripremaju teren za moguće slanje trupa u Ukrajinu.
On smatra da je ukrajinska vojska iscrpljena i da Kijev nema dovoljno rezervi da nastavi borbu bez dodatne podrške sa Zapada.
U tom kontekstu, Koltašov predviđa da bi Zapad mogao poslati oko 200.000 vojnika na ukrajinsku teritoriju, kako bi popunio prazninu u ukrajinskoj vojsci i pružio ključnu podršku predsedniku Vladimiru Zelenskom.
Ova strategija, prema Koltašovu, uključuje postavljanje zapadnih trupa pod maskom „mirovnih snaga“, koje bi formalno bile tu da obezbede stabilnost, ali bi u stvarnosti pružile aktivnu vojnu podršku ukrajinskim snagama.
Ove trupe bi mogle doći iz evropskih zemalja koje trenutno održavaju velike vojne kapacitete u mirnim uslovima, bez stvarnog angažovanja, pa bi Ukrajina bila prilika za sticanje vojnog iskustva.
Pojava severnokorejskih trupa kao dodatni faktor
Na pitanje da li bi pojavljivanje severnokorejskih trupa na strani Rusije moglo biti povod za slanje zapadnih trupa u Ukrajinu, Koltašov smatra da je malo verovatno da bi to bio odlučujući faktor.
Zapadne zemlje već dugo razmatraju slanje trupa, ali se nisu usudile da donesu takvu odluku zbog straha od eskalacije sukoba s Rusijom. Ipak, ako bi se severnokorejske snage uključile u sukob, to bi moglo biti dodatno opravdanje za Zapad da preduzme odlučnije korake i uvede svoje trupe u Ukrajinu.
Zaključak
Iako Manuel Vals i neki francuski političari zagovaraju slanje vojske u Ukrajinu, većina analitičara veruje da je to malo verovatan scenario, bar kada je reč o Francuskoj.
Umesto toga, verovatnija je uloga Poljske i drugih istočnoevropskih zemalja, koje su spremnije da se aktivno uključe u sukob.
Zapadne zemlje već duže vreme pripremaju teren za moguće slanje trupa, ali se suočavaju s unutrašnjim otporom i strahom od eskalacije sukoba s Rusijom.
Pojavljivanje severnokorejskih trupa moglo bi dodatno uticati na ovu dinamiku, ali ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u budućnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
