Fanatična podrška Evropske unije Kijevu slama Evropu i stvara duboku podelu između EU i „ostatka sveta“, koji je sve više ogorčen zbog zapadnog hegemonističkog projekta
Evropska unija se duboko ukopala u svom „bahmutskom rovu“, sa parolama tipa „Ukrajina mora da pobedi“ ili „moramo podržavati Ukrajinu koliko god bude bilo potrebno“. EU insistira a možda zaista i veruje da ima smislen politički odgovor na ukrajinsku krizu. Ali, EU nema nikakvu političku ni vojnu moć, pošto je ona samo američki vazal, ocenio je britanski diplomata i obaveštajac Alister Kruk.
„Najverovatnije je da će EU biti posmatrač koji će događaje samo gledati spolja. Ona neće imati čak ni mesto za stolom“ u budućim pregovorima“, napisao je Kruk za arapski medij „Majadin“ sa sedištem u Libanu.
EU u svojim političkim fantazijama vidi Ukrajinu kao „demokratsku državu“ koja se bori za nezavisnost protiv nadmoćnog „velikog brata“. To je, jednostavno, glupost, konstatuje Kruk. „Ukrajina je etnički, jezički i kulturno podeljena zemlja“, koja se „već godinama nalazi u pravom i punokrvnom građanskom ratu, sa desetinama hiljada mrtvih.“
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Pretvaranje da ova fundamentalna činjenica ne utiče na okvir za prekid vatre je naprosto smešno. Realnost je takva da su opsadne linije nacionalista raspoređene oko istočnih gradova u Ukrajini, poput Donjecka, koji su u kulturnom smislu ruski. Radikalni ukrajinski nacionalisti su pokušali da ih osvoje i pokore, a to nema nikakve veze sa „demokratijom“.
Ko će koga zadaviti
Posledice tvrdnji EU, da ona odlučuje o događajima u Ukrajini, nisu trivijalne već imaju upravo strateški značaj. Fanatična podrška Evropske unije Kijevu sve više je otuđivala „antiruski“ deo Ukrajine od svake mogućnosti da ona postane neutralna ili „tampon“ država.
Šta će se dalje dešavati u ovako tragično podeljenoj zemlji? Možda u Ukrajini zaista nikada neće biti sklopljeno formalno primirje. Diplomate imaju običaj da govore da se sukobi nikada ne rešavaju vojnim sredstvima, ali to uopšte nije tačno. Često je neophodna demonstracija ili primena vojne sile kako bi se situacija pokrenula sa mrtve tačke.
Sukob u Ukrajini mogao bi se razrešiti „iznutra“, kao posledica prestrojavanja koje će se desiti u Kijevu ili u samoj ukrajinskoj vojsci, bez obzira na direktno učešće EU ili SAD u ovom sukobu. Ovu mogućnost, tvrdi Kruk, uopšte ne treba isključiti.
Šta za to vreme radi EU? Nedavno je Evropska unija, uz veliku pompu, objavila deveti paket sankcija Rusiji. Šta je to što EU „ne shvata“ kada je reč o sankcijama? Rusija je prilično udobno preživela zapadne finansijske sankcije, a sa time se slaže čak i žestoko antiputinovski „Ekonomist“. Možda će tehnološke sankcije na kraju „zadaviti Rusiju“, dodaje Kruk. „Pa, srećno sa čekanjem. Pitanje je ko će koga zadaviti na kraju.“
EU sada pokušava da „legalno otme“ svu rusku imovinu u Evropi. Ipak, koje „ruske mete“ su još preostale Briselu? To uopšte nije bio lak posao, piše ovaj diplomata, pošto su Rusi već uglavnom sankcionisani. Zapravo, cilj je da se i poslednji (pro)ruski glas, koji se još ponegde čuje u Evropi, učini „nezakonitim“ i najzad ućutka.
Sankcije, sankcije, i opet sankcije
Sličnu ili istu politiku sankcija EU sprovodi gotovo svuda. Prošle nedelje je Savet Evropske unije izdao saopštenje u kome se izražava „zabrinutost zbog toga što Turska održava blisko partnerstvo sa Rusijom uprkos konfliktu u Ukrajini i oštrim zapadnim sankcijama Moskvi.“
„Produbljivanje ekonomskih veza između Turske i Rusije je razlog za veliku zabrinutost“, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj u pismu Evropskom parlamentu. Štaviše, on je „zabrinut“ zbog kontinuirane politike Turske da se „ne pridržava restriktivnih mera EU protiv Rusije“, navodi se u pismu. Važno je da Turska Rusiji ne ponudi nikakvo rešenje za sankcije, upozorio je Borelj.
Dvanaestog decembra Borelj je najavio i da će se EU dogovoriti o novom paketu sankcija Iranu: „Odobrićemo veoma oštar paket sankcija. EU će preduzeti sve moguće mere da podrži mlade žene i mirne demonstrante. Pokušaćemo da se dogovorimo i o sankcijama Iranu zbog isporuke dronova Rusiji“. Zapravo, EU izriče sankcije gotovo u svakoj prilici, propisujući ih svima koji se „ne slažu sa narativom“.
EU želi da „obeleži svoju teritoriju“, ali pritom ne razmišlja odviše duboko. Olaf Šolc govori o „prekidu vatre“ i o „potpunom povlačenju ruskih trupa iz Ukrajine“, što je veoma daleko od realnosti.
Britanski premijer je, ipak, u tome otišao najdalje. „U trenutnim okolnostima, ruski poziv na prekid vatre je potpuno besmislen“, rekao je Riši Sunak. Ovo ima jedno značenje: konflikt u Ukrajini se nastavlja „sve dok Ukrajina ne pobedi“.
Ogorčenje na Zapad raste širom sveta
Evropljani su toliko pogođeni „talasom dezinformacija“, u stvari „nečuvenih i očiglednih laži“, da su mnogi počeli da dovode u pitanje sopstveni razum. Momentalno, mnogi Evropljani su opčinjeni konceptom „ili ste sa narativom, ili ste protiv njega“.
Na taj način, EU je spalila sve mostove sa Rusijom. Takozvani „ukrajinski aktivisti“, unutar establišmenta i na najvišim nivoima EU, danas podstiču toksična antiruska osećanja, a to je neizbežno produbilo već postojeću liniju podela u samoj Ukrajini.
Ova linija raskola nije ograničena samo na Ukrajinu, već ona, u isto vreme, slama Evropu i stvara duboku stratešku liniju podela između EU i „ostatka sveta“.
Predsednik Makron je nedavno rekao da vidi „ogorčenost u očima predsednika Putina.“
„Neka vrsta ozlojeđenosti“, kaže Makron, usmerena na zapadni svet, uključujući EU i SAD, podstaknuta je „osećajem da mi želimo da uništimo Rusiju“. Makron je ovde sasvim u pravu, konstatuje britanski diplomata. Ali ova ogorčenost nije ograničena samo na Ruse, koji su počeli da preziru Evropu.
U stvari, širom sveta raste ogorčenje na „zapadni hegemonistički projekat“. Čak je i jedan francuski ambasador nedavno opisao „poredak zasnovan na pravilima“ kao nepravedan „zapadni poredak“, koji se bazira na „hegemoniji SAD“.
Ko u Vašingtonu priželjkuje „još veći rat“?
Intervju Angele Merkel časopisu „Cajt“ potvrdio je „ostatku sveta“ da je strateška autonomija EU oduvek bila laž. Merkelova je priznala da je njena podrška prekidu vatre iz Minska 2014. bila prevara. Bio je to „uspešan pokušaj“ da se Kijevu da vremena da ojača svoje oružane snage, rekla je Merkelova. „Ukrajina je dobro iskoristila vreme da vojno ojača. Ukrajina iz 2014/15. nije isto što i današnja Ukrajina.“
EU se predstavlja kao strateški igrač, zasebna politička sila i kao ekonomski gigant, koja ima moć da nametne svoju volju svakome ko sa njom trguje. Jednostavno rečeno: EU insistira i veruje da ima značajnu političku agendu. Ali pošto je EU vazal SAD, njen uticaj je protraćen na samopovređivanje.
Iznenađujuće je, ili možda uopšte nije, da „Evropska unija ne čita tačno rune ukrajinske politike u Vašingtonu.“
Drugim rečima: jedan deo američke elite, na čelu sa Henrijem Kisindžerom, „jastrebom“ koji se ponekad predstavlja kao „realista“, sukobljava se sa ekstremno rusofobskim delovima elite. Ova ratoborna i rusofobska elita u Vašingtonu možda zaista priželjkuje „još veći rat“ sa Rusijom, kaže bivši britanski diplomata, a to bi bilo „veoma loše“, ako ne i fatalno po Sjedinjene Države.
(RT)
