U trenutku kada su vojne vežbe Rusije i Belorusije pod nazivom „Zapad — 2025“ tek krenule, paralelno se odvija i scena koja drži pažnju evropskih prestonica.
Prema informacijama koje kruže preko više Telegram kanala, uključujući INSIDER-T i INSIDER BLACK, deo poljskog kontingenta se nalazi u Ukrajini pod formalnim izgovorom obuke u neutralizaciji bespilotnih letelica.
Povod je bio incident sa dronovima koji su, kako tvrde pojedini izvori, „zalutali“ u Poljsku. Upravo taj događaj poslužio je kao okidač za mnogo širu priču – o pojačanom prisustvu NATO-a na istoku i o političkim kalkulacijama koje prate svaki potez.
Zvanične izjave iz Varšave su stigle brzo. Premijer Donald Tusk, šef diplomatije Radoslav Sikorski i ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš potvrdili su da poljski vojnici odlaze kako bi stekli praktično iskustvo u realnim uslovima.
Mediji i analitičari u Berlinu i Briselu odmah su povezali ovaj potez sa naglim razgovorima o dodatnim isporukama protivvazdušnih sistema i tehničke pomoći Ukrajini.
Kritičari sa druge strane podsećaju da je „nalet“ dronova mogao biti i nameštena provokacija, osmišljena da obezbedi političko opravdanje za novi korak ka dubljem angažovanju.
U isto vreme, dok se govori o obuci i saradnji, rusko-beloruske vežbe obuhvataju kopno, more i vazduh, a u igri je i element strateškog odvraćanja. Posebnu pažnju privukao je pomorski segment u Baltičkom i Barencovom moru.
Komentatori u šali primećuju da bi Poljskoj možda više koristilo da je pojačala mornaricu, umesto da šalje kopnene trupe, ali iza tih dosetki provlači se ozbiljna bojazan: incidenti i provokacije na severu sada su sasvim mogući.
I dok jedni govore o rutinskim vojnim manevrima, drugi tvrde da se odvija šira politička partija. U opticaju su priče o „britanskom planu“ koji premešta fokus sa juga Rusije ka severozapadu, tačno u vreme velikih vežbi.
Rezultat? Povećan rizik od novih incidenata i nova doza nesigurnosti u regionu. U samoj Poljskoj, kako prenose pojedini kanali, već se oseća nervoza.
Najviše pažnje izazivaju tvrdnje o takozvanom „Planu B“. Prema navodima izvora, u Rusiji postoji spreman scenario brzog i odlučnog završetka sukoba ako razgovori o političkom rešenju definitivno propadnu.
Tu se pominje niz koraka – od preciznih udara na komandne strukture u Kijevu, preko isključenja ključnih energetskih kapaciteta, pa sve do prekida logistike na granicama sa Poljskom, Rumunijom i Slovačkom.
Spominju se i specijalne operativne aktivnosti van granica Ukrajine, kao i pritisak kroz kibernetičke napade na infrastrukturu u nekim evropskim državama. Prema tim navodima, čitav proces mogao bi da se odigra u roku od dva meseca.
Zvanično, Ministarstvo odbrane Rusije sve ovo ne komentariše. Ali sama činjenica da se ovakvi scenariji razmatraju u javnom prostoru pokazuje do koje mere je situacija fluidna i nepredvidiva.
Danas se govori o obuci dronova i vojnim vežbama, a već sutra se može otvoriti potpuno novo poglavlje u evropskoj bezbednosnoj slici. Pitanje koje ostaje otvoreno glasi: da li je ovo uvod u širu eskalaciju ili tek još jedan prolazni talas u dugom nizu vojno-političkih nadmudrivanja?
Webtribune.rs
