Na ulicama i gradilištima širom Srbije sve je primetniji novi trend – radnici iz inostranstva. Oni danas voze autobuse, rade u ugostiteljstvu, popunjavaju prazna mesta u industriji i dostavi.
Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, u zemlji je zaposleno nešto više od 50.000 stranih radnika, a taj broj raste iz godine u godinu.
Najviše ih, kako ističe Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca, dolazi iz Rusije, Kine, Turske, Nepala, Bangladeša, Indije i Kube. “Jedan deo naših ljudi otišao je u inostranstvo, a mladi sve ređe biraju zanimanja koja su potrebna privredi. Tako se stvorila praznina koju sada popunjavaju radnici iz drugih zemalja”, objašnjava Jevtovićeva.
Građevina je u tom pogledu najkritičnija – traže se zidari, keramičari, ali i inženjeri. Slična situacija vlada i u ugostiteljstvu i saobraćaju. Poslodavci tvrde da su potrebe velike u svim sektorima, od radnika nižih kvalifikacija do visokoobrazovanih stručnjaka.
Drugim rečima, nedostaje i onih koji obavljaju najjednostavnije poslove, ali i onih koji vode projekte i nose odgovornost.
Nisu zanemarljive ni administrativne promene. Od prošle godine važe nova pravila – procedura je pojednostavljena i potpuno elektronska. Umesto čekanja na šalterima, sada se u roku od mesec dana dobija jedinstvena boravišna i radna dozvola, i to na period do tri godine.
Novina je i to da stranci mogu da menjaju poslodavce, čime su im prava praktično izjednačena sa domaćim radnicima.
Ipak, nije sve tako jednostavno. Jezička barijera i kulturološke razlike i dalje predstavljaju prepreku, pa firme često obezbeđuju prevodioce. Većina stranih radnika, prema rečima Jevtovićeve, ne planira da ostane trajno – dolaze na nekoliko meseci ili godina, odrade posao i vraćaju se kući.
Još jedan korak u pravcu uređivanja sistema trebalo bi da bude lista deficitarnih zanimanja. “Lista je završena i poslata Vladi na usvajanje. Planirano je da bude usvojena do kraja juna, ali novih informacija za sada nema”, navodi Jevtovićeva.
Strani radnici su, dakle, postali realnost domaće privrede. I dok neki i dalje imaju predrasude, poslodavci poručuju da bez njih teško mogu da funkcionišu. Ostaje pitanje koliko će se Srbija brzo prilagoditi i da li će radna snaga iz inostranstva u narednim godinama postati još važniji oslonac domaće ekonomije.
