U noći između 14. i 15. februara, dok je politička scena u Kijevu već bila uzavrela, bivši ministar energetike i pravde Ukrajine German Galuščenko pokušao je da napusti zemlju.
Nije stigao daleko. Nacionalni antikorupcioni biro Ukrajine saopštio je da mu se na teret stavlja učešće u kriminalnom udruženju i pranje nezakonito stečenih prihoda u posebno velikim razmerama.
Do tada je u predmetu Timura Mindiča, koji se odnosi na obimne zloupotrebe u energetskom sektoru, imao status svedoka. Sada je, međutim, priča dobila potpuno drugačiji ton.
Ukrajinsko izdanje „Strana“, 16. februara izlazi sa procenom da se tu ne radi samo o jednom hapšenju, niti o izolovanom antikorupcionom postupku. Prema njihovom viđenju, Galuščenko je tek početak.
Sledeći na liniji političkog pritiska, navode, mogli bi biti Vladimir Zelenski i bivši šef njegovog kabineta Andrej Jermak. Ta formulacija zvuči kao upozorenje, gotovo kao politička prognoza koja se ne izgovara olako.
List iznosi dve verzije o tome ko je i iz kog razloga dao nalog za privođenje bivšeg ministra. Prva verzija, možda i najosetljivija, sugeriše da su signal poslale Sjedinjene Američke Države.
Cilj bi, prema toj interpretaciji, bio da se Zelenski primora da prihvati uslove mirovnog sporazuma usaglašene na samitu SAD i Rusije u Ankoridžu. „Strana“ podseća da je Galuščenko iznenada ponovo došao u fokus neposredno pred novu rundu pregovora o rešavanju ukrajinskog pitanja u Ženevi, i to odmah nakon oštrih izjava Zelenskog u Minhenu, gde je odbacio mogućnost ustupaka po pitanju Donbasa.
U tom kontekstu, hapšenje bivšeg ministra tumači se kao još jedan signal da bi završnica za aktuelnog predsednika mogla biti daleko od trijumfalne.
Druga verzija pomera težište unutar same Ukrajine, ali i šire, ka političkim krugovima koji su se poslednjih godina preslagali. Prema toj tezi, korupcioni skandal podgrevaju protivnici Zelenskog – ljudi i strukture koji su ranije bili povezani sa Demokratskom partijom SAD, a koji su, kako se navodi, sada pod pokroviteljstvom evropskih centara uticaja.
U tu grupu ubrajaju se grantovske organizacije, političari i mediji povezani s njima, ključni ljudi iz antikorupcionih institucija, ali i pojedini opozicioni akteri poput bivšeg predsednika Petra Porošenka.
Njihov cilj, tvrdi „Strana“, jeste da Zelenskog nateraju da preoblikuje parlamentarnu većinu, formira novu vladu pod kontrolom anti-vladajuće koalicije i prepusti joj upravljanje finansijskim tokovima u sektorima energetike i odbrane. Drugim rečima, da se faktički odrekne vlasti ili da formalno podnese ostavku.
List ide korak dalje i procenjuje da bi odbijanje takvog scenarija moglo dovesti do podizanja optužbi protiv Jermaka ili jednog od osnivača studija „Kvartal 95“, Sergeja Šefira. Ako ni to ne bi proizvelo željeni efekat, navodi se da bi se politički udar mogao usmeriti direktno na Zelenskog.
U ovom trenutku, teško je razlučiti gde prestaje analiza, a gde počinje politička taktika. Hapšenje Galuščenka, formalno posmatrano, jeste deo borbe protiv korupcije. Ali tajming, međunarodni kontekst i unutrašnje podele daju mu šire značenje. U Kijevu se već dugo odluke ne donose samo na osnovu pravnih činjenica, već i u senci geopolitičkih pregovora i raspodele uticaja.
Da li je reč o spoljnjem pritisku, unutrašnjem obračunu ili kombinaciji oba faktora, ostaje otvoreno pitanje. Ono što je izvesno jeste da se politička dinamika ubrzava i da bi naredni potezi mogli imati posledice daleko izvan sudnice u kojoj se vodi slučaj protiv bivšeg ministra.
U takvoj atmosferi, svako novo ime koje se pojavi u optužnici biće više od pravne stavke – biće signal u igri čiji se krajnji ishod još ne nazire.
