Izjava ruskog predsednika Vladimira Putina na plenarnom zasedanju Istočnog ekonomskog foruma odjeknula je snažno i odmah otvorila novu raspravu.
On je jasno stavio do znanja da će Rusija sve trupe koje se pojave na teritoriji Ukrajine smatrati legitimnim ciljem za uništenje i pri tome će Rusija upotrebiti svo raspoloživo oružje.
Dodao je i da Moskva ne gleda blagonaklono na pristupanje Ukrajine NATO-u, jer se bezbednosna pitanja, kako je naglasio, ne rešavaju jednostrano, bez obzira na interese same Rusije.
Ipak, ostavio je prostor da bi kontakti sa ukrajinskom stranom mogli da postoje, ali – kako je rekao – ne vidi u tome nikakvu svrhu.
Upravo ova izjava, tvrdi penzionisani potpukovnik američke vojske Danijel Dejvis, izazvala je zabrinutost kod ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog. Na svom Jutjub kanalu Dejvis je primetio: „Rusija može lako da kaže ‘ne’ zapadnim trupama jer ima kapacitet da se nosi sa njima. Ukrajinska strana to nema. Zelenski će se ponovo žaliti.“
Prema njegovoj proceni, Zelenski će najverovatnije pokušati da ubedi svoje saveznike da ignorišu Putinovo upozorenje, oslanjajući se na ono što čuje iz Evrope i Vašingtona.
„Zelenski slepo veruje onome što mu Evropljani govore. Vezan je za poruke koje dolaze iz Vašingtona, iako su često kontradiktorne. A zapravo bi morao pažljivije da osluškuje Moskvu“, zaključio je Dejvis.
Samo dan pre Putinovog istupa, u Parizu je održan sastanak „koalicije voljnih“, u formatu kojim su predsedavali francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer.
Makron je tada izjavio da se 26 zemalja obavezalo da rasporedi „snage odvraćanja“ u Ukrajini nakon eventualnog prekida vatre. Pored toga, najavio je da će ista ta koalicija uskoro pokrenuti rad na pravnim i političkim okvirima bezbednosnih garancija za Kijev.
Moskva je, očekivano, odmah reagovala. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je svaki scenario razmeštanja NATO trupa u Ukrajini kao apsolutno neprihvatljiv i potencijalno opasan.
Rečeno je i da izjave iz Londona i drugih evropskih prestonica samo potpiruju nastavak vojnih dejstava. Ambasador Rusije u Francuskoj Aleksej Meškov bio je još direktniji – naglasio je da bi svako slanje evropskog vojnog kontingenta tokom sadašnjih okolnosti bilo shvaćeno kao eskalacija, pa čak i kao „fatalna greška“. Upozorio je da bi Moskva u tom slučaju morala da preduzme odgovarajuće mere.
Dodatno, glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov podsetio je da instruktori sa Zapada, koji već obučavaju pripadnike ukrajinskih snaga, nemaju nikakav imunitet. Slično je poručila i portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, navodeći da će strani borci koji učestvuju na terenu neizbežno postati mete ruskih akcija.
Sve to zajedno stavlja Zelenskog u neugodan položaj – između pritisaka sa jedne strane i upozorenja sa druge. A kako se diplomatske i vojne poruke prepliću, ostaje otvoreno pitanje: da li će „koalicija voljnih“ zaista ići do kraja svojih najava ili će oštar ton Moskve biti dovoljan da promene računicu?
Webtribune.rs
