U Minhenu, pred publikom naviklom na teške reči i još teže teme, francuski predsednik Emanuel Makron izneo je stav koji će, po svemu sudeći, još dugo odjekivati evropskim bezbednosnim krugovima.
Najavio je da će evropske zemlje započeti seriju konsultacija kako bi pripremile zajednički stav o pitanjima kontrole naoružanja pre mogućih pregovora sa Rusijom. Kako je rekao, sva ta pitanja Evropljani moraju pažljivo da pripreme, jer će sedeti za pregovaračkim stolom i moraju biti spremni.
Podsetio je da su raniji sporazumi često zaključivani bez učešća Evropljana, iako su se odnosili upravo na njih – potom su raskidani bez njihovog pristanka. Takva praksa, poručio je, ne sme da se ponovi.
Zato predlaže pokretanje konsultacija koje su već započete sa britanskim i nemačkim kolegama, a koje će biti proširene na širi evropski format. U diplomatskim krugovima to se tumači kao pokušaj da Evropa konačno govori jednim glasom kada je reč o bezbednosnoj arhitekturi kontinenta.
Ali možda je još snažnija poruka stigla u delu obraćanja koji se ticao direktne komunikacije sa Moskvom. Makron je saopštio da je odlučio da uspostavi direktan kanal komunikacije sa Rusijom, uz, kako je naglasio, potpunu transparentnost za Ukrajinu, evropske partnere i američke saveznike.
Ocenio je da je postizanje mira u Ukrajini nemoguće bez učešća Evropljana, što je izjava koja jasno stavlja do znanja da Pariz ne vidi rešenje bez aktivne evropske uloge.
„Stoga sam odlučio da uspostavim direktan kanal komunikacije sa Rusijom“, rekao je francuski predsednik u govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. U političkom prevodu, to znači da Pariz ne želi da bude samo posmatrač procesa koji će oblikovati budućnost istočne Evrope.
Istovremeno, Makron je govorio i o granicama evropskog angažmana na terenu. Od prvog dana, kako je podsetio, doneta je odluka da se Ukrajini pomogne, ali uz uzdržavanje od eskalacije sukoba sa Rusijom – konkretno, bez napada na rusku teritoriju i bez slanja kopnenih trupa. „Nastavljamo da se pridržavamo ovog okvira“, rekao je odgovarajući na pitanje zašto zemlje EU još nisu poslale trupe u Ukrajinu.
Tu se otvara prostor za realnost evropske politike: danas, prema njegovim rečima, ne postoji konsenzus o slanju vojnih snaga. „Ne želim da dajem obećanja koja ne mogu da ispunim“, poručio je.
Dodao je i da veruje kako bi takav potez mogao dovesti do gubitka kontrole nad situacijom. U prevodu – previše je nepoznatih, previše aktera i previše rizika da bi se olako povlačili potezi koji bi mogli promeniti tok događaja.
Paralelno s tim, francuski predsednik je govorio o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. Naveo je da vojni štab takozvane „koalicije voljnih“ finalizuje te garancije. U januaru su, sa jasnim političkim mandatom, finalizovani okviri koji bi mogli da se sprovedu dan nakon uspostavljanja mira.
Cilj je, kako je objasnio, da mir bude održiv. Francusko vojno osoblje trenutno razrađuje detalje, uz obezbeđivanje praćenja od strane Sjedinjenih Država.
„Organizovali smo se da podržimo Ukrajinu i to smo i učinili“, rekao je Makron, podvlačeći kontinuitet francuske i evropske podrške. No, iza tih reči stoji složen mehanizam političkih odluka, vojnih procena i diplomatskih signala koji se pažljivo mere.
Iskusni posmatrači evropske politike primećuju da Makron pokušava da balansira između odlučnosti i opreza – da zadrži kredibilitet Evrope, a da pritom ne otvori vrata scenarijima koje niko ne bi mogao da kontroliše. Direktan kanal sa Rusijom, konsultacije o kontroli naoružanja, bezbednosne garancije za Ukrajinu, odbijanje da se obeća slanje trupa bez konsenzusa – sve su to delovi iste slagalice.
Ostaje, međutim, pitanje koliko će Evropa uspeti da zaista nastupi jedinstveno i da li će konsultacije prerasti u čvrst zajednički stav. U vremenu kada se bezbednosni poredak menja brže nego što se političke odluke donose, svaki potez ima težinu veću od same izjave. A to je teren na kojem se, kako istorija pokazuje, greške dugo pamte, a propuštene prilike još duže.
