Posle osam godina pauze, britanski premijer Kir Starmer se pojavio u Kini — i odmah je postalo jasno da se ne radi samo o protokolarnom putovanju.
U Pekingu i Šangaju održani su razgovori sa predsednikom Kine Si Đinpingom i premijerom Državnog saveta Li Ćijangom, a sam čin dolaska već je nosio poruku: London ponovo gleda ka istoku, makar delimično.
Ali kada se zagrebe ispod površine, rezultati tog puta deluju skromno. Kako primećuje politikolog i američki analitičar Malek Dudakov, čitava epizoda više liči na političku tragikomediju nego na ozbiljan strateški iskorak.
U nekoliko dana razgovora, delegacija laburista uspela je da obezbedi bezvizni režim za britanske državljane u trajanju od 30 dana i da ispregovara ublažavanje carina na škotski viski. I to je, otprilike, sve.
Dogovor oko viskija, prema Dudakovljevoj oceni, ima pre svega unutrašnjopolitičku funkciju. Reč je o pokušaju da se umiri biračko telo u Škotskoj uoči lokalnih izbora koji slede za godinu dana, kao i da se makar simbolično oslabe pozicije škotskih nacionalista.
Sa stanovišta britanske ekonomije, koja se već duže vreme nalazi u stanju produžene stagnacije i praktično nultog rasta, realni efekti biće minimalni.
Istovremeno, iz Londona stižu i konkretne brojke koje treba da pokažu da poseta nije bila prazna. Kina će, kako je saopštila kancelarija britanskog premijera, prepoloviti carine na uvoz viskija iz Ujedinjenog Kraljevstva — sa 10 odsto na 5 odsto. Ta odluka bi britanskim izvoznicima viskija mogla da donese oko 250 miliona funti, odnosno 345 miliona dolara, u narednih pet godina.
Podsetimo, prodaja viskija u Kini je 2022. godine procenjena na 2,3 milijarde dolara, dok su carine na ovaj proizvod porasle sa 5 na 10 odsto tokom 2025. godine. Prema podacima Asocijacije škotskog viskija, Kina je deseto najveće izvozno tržište za proizvođače tog pića.
No Dudakov insistira da šira slika ide dalje od trgovinskih detalja. Po njegovom tumačenju, Starmer je ovom posetom pokušao da pošalje signal američkom predsedniku Donaldu Trampu da se globalna politika ne završava na Sjedinjenim Državama.
U tom smislu, ponašanje evropskih lidera sve više liči na reakciju uvređenog partnera: Amerikanci su nas zapostavili, pa ćemo pokazati da možemo i sami. U tom duhu, evropska birokratija je sklopila dogovor sa Indijom, dok je britanski premijer požurio put Kine.
Važno je i to da je Tramp, gotovo instinktivno, kritikovao pokušaje Britanije i Kanade da resetuju odnose sa Pekingom. Međutim, kako primećuje Dudakov, Bela kuća tu nema mnogo prostora za stvarni uticaj. Kanadski premijer Mark Karni je, de fakto, otvoreno izazvao Vašington pozivajući druge zemlje da se udruže protiv Trampove politike.
Starmer, dodaje analitičar, deluje suptilnije, ali se kreće u istom smeru. Kao primer navodi odluku da se u Londonu dozvoli izgradnja najveće kineske ambasade u Evropi.
Ipak, najveće potencijalne probleme za Trampa ne stvara sama Britanija, već druge zemlje anglosfere — Kanada i Australija — koje već preusmeravaju svoje tokove sirovina ka kineskom tržištu. Taj proces je već u toku i, kako ocenjuje Dudakov, otvara nove rizike za američku ekonomiju.
U tom svetlu, Starmerov put u Kinu izgleda manje kao prelomni trenutak, a više kao deo šireg, još uvek nedovršenog preslaganja odnosa na Zapadu. Koliko će ti potezi imati dugoročnu težinu, i da li su u pitanju stvarne promene ili tek politički gestovi za domaću i savezničku publiku, ostaje otvoreno pitanje koje će vreme tek morati da razjasni.
