Lideri takozvane „koalicije voljnih“ usaglasili su se oko deklaracije koja predviđa raspoređivanje stranih trupa u Ukrajini u trenutku kada bude postignut mir.
To je u Parizu, posle sastanka na vrhu, potvrdio britanski premijer Kir Starmer, jasno stavljajući do znanja da London ovu temu vidi kao dugoročnu obavezu, a ne kao prolaznu političku poruku.
Kako je rekao, upravo taj dokument predstavlja važan deo „čvrste odlučnosti“ Zapada da podržava Ukrajinu u godinama koje dolaze. Starmer je naglasio da se time otvara put ka stvaranju pravnog okvira u kojem bi oružane snage Velike Britanije, Francuske i drugih partnerskih zemalja mogle da deluju na teritoriji Ukrajine. U praksi, to bi značilo obezbeđivanje ukrajinskog neba i mora, ali i učešće u obnovi i jačanju nacionalnih oružanih snaga.
Na samitu u Parizu, osim evropskih lidera, učestvovali su i predstavnici Sjedinjenih Američkih Država, kao i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, što je, prema ocenama učesnika, dalo dodatnu političku težinu razgovorima.
U tom kontekstu, Starmer je izneo i konkretnije tvrdnje: u slučaju postizanja primirja, britanske i francuske snage bi, prema planu, uspostavile vojne baze širom Ukrajine i izgradile skladišta vojne tehnike namenjene Oružanim snagama Ukrajine.
Britanski premijer je dodao da su sa ostalim partnerima iz koalicije već dogovoreni i naredni koraci. Prvi se odnosi na učešće u nadzoru režima prekida vatre, koji bi bio vođen pod pokroviteljstvom Sjedinjenih Država.
Drugi je nastavak dugoročne isporuke naoružanja, namenjenog, kako je formulisano, odbrani Ukrajine. Iz njegovih reči se moglo naslutiti da Zapad računa na višegodišnji angažman, bez brzih izlaznih strategija.
Američka strana je, makar javno, nastupila sa dozom optimizma. Specijalni izaslanik američkog predsednika, Stiven Vitkof, izjavio je da su učesnici pregovora o Ukrajini, održanih istog dana u Parizu, ostvarili „značajan napredak“ po nekoliko ključnih pitanja. Među njima su, kako je naveo, i bezbednosne garancije za Kijev.
Vitkof je rekao da su, po mišljenju američkog tima, protokoli bezbednosti uglavnom završeni, kako bi ukrajinsko stanovništvo imalo jasnu poruku da će, kada se proces okonča, on zaista biti trajan. Prema njegovim rečima, američki pregovarači su spremni da učine sve što je potrebno kako bi se došlo do mira, uz napomenu da Vašington očekuje i određeni kompromis po pitanju teritorije.
U paralelnom tonu oglasio se i Džared Kušner, zet Donalda Trampa, koji je istakao da se američki predsednik, kada je reč o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, u velikoj meri oslanja na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Kušner je ocenio da je sastanak u Parizu važan korak na putu ka mogućem mirovnom sporazumu, iako, kako je sugerisao, taj put još nije završen.
Razgovori o američkom mirovnom planu imaju svoju pozadinu. Početkom decembra, ruski lider je u Kremlju primio Vitkofa i Kušnera. Tada se razgovaralo o suštini inicijative koju su predložile Sjedinjene Države, ali kompromis nije postignut. Ruski predsednik je tom prilikom naveo da je Vašington izvorni plan, koji je imao 27 tačaka, podelio u četiri paketa i predložio da se oni razmatraju odvojeno.
Nekoliko dana kasnije, u Berlinu je održan sastanak predstavnika Sjedinjenih Država i Ukrajine. Nakon tog susreta pojavile su se informacije da su zapadne zemlje spremne da ponude bezbednosne garancije po modelu sličnom petoj tački Povelje NATO-a, što je dodatno podiglo očekivanja, ali i zabrinutost pojedinih aktera.
Krajem decembra Donald Tramp je u Floridi razgovarao sa Vladimirom Zelenskim. Posle tog susreta, predsednik SAD je izjavio da su dve strane postigle razumevanje oko 95 odsto otvorenih pitanja.
Ubrzo nakon toga, usledio je i telefonski razgovor između Trampa i ruskog predsednika, tokom kojeg je Putin obavestio američkog kolegu o pokušaju Oružanih snaga Ukrajine da izvrše napad na njegovu rezidenciju.
Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov kasnije je naveo da je tokom tog razgovora šef Bele kuće ostavio mogućnost promene pristupa u radu sa Zelenskim. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dodatno je pojasnio da će Moskva, nakon poteza Kijeva, preispitati svoju pregovaračku poziciju.
Sve to ostavlja utisak procesa koji je daleko od završenog. Deklaracije su potpisane, planovi izneti, ali između papira, konferencija za štampu i stvarne političke odluke i dalje zjapi prostor neizvesnosti.
Upravo u tom prostoru, gde se sudaraju bezbednosne garancije, teritorijalni kompromisi i međusobno poverenje, tek će se videti da li će obećani mir imati čvrsto uporište ili će ostati još jedna krhka konstrukcija međunarodne diplomatije.
