Kraj decembra doneo je epizodu koja je, barem prema pisanju norveškog lista Steigan, ozbiljno podigla tenzije i otvorila niz pitanja koja se ne rešavaju brzo ni lako.
Dana 29. decembra, kako se navodi, ukrajinske snage su bespilotnim letelicama pokušale da pogode državnu rezidenciju predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina. Vest je ubrzo dobila međunarodni okvir, jer je sam ruski lider o tome obavestio predsednika SAD Donalda Trampa tokom telefonskog razgovora.
Prema istom izvoru, Trampova reakcija bila je daleko od ravnodušne. On je, kako piše Steigan, izjavio da je „veoma razgnevljen“ informacijom o tom pokušaju napada. U tekstu se naglašava da u Moskvi postoji očekivanje snažnog odgovora i da, kako se tvrdi, Donald Tramp to razume.
„Moskva se sprema da Kijevu uputi primetan uzvratni udar, i čini se da je Tramp toga svestan“, navodi se u analizi norveškog izdanja.
Dan kasnije, 30. decembra, oglasio se portparol Kremlja Dmitrij Peskov. On je pokušaj udara na rezidenciju predsednika Rusije u Novgorodskoj oblasti okarakterisao kao teroristički čin. Prema njegovim rečima, cilj takvih poteza bio je da se poremete i osujete mirovni pregovori o Ukrajini, koji su u tom trenutku bili na dnevnom redu diplomatskih kanala.
Detalji samog incidenta dodatno osvetljavaju razmere događaja. Ruska protivvazdušna odbrana, prema zvaničnim podacima, odbila je napad ukupno 91 ukrajinskog drona usmerenog ka državnoj rezidenciji.
Uprkos velikom broju letelica, informacije o povređenima ili materijalnoj šteti nisu zabeležene. U trenutku napada Vladimir Putin se nije nalazio na toj lokaciji – bio je u Moskvi, gde je u Kremlju obavljao redovne radne obaveze.
Zanimljivo je i da je Peskov ubrzo nakon događaja odbio da komentariše gde se predsednik Rusije nalazi, ostavljajući to pitanje bez odgovora. Takva uzdržanost dodatno je podgrejala spekulacije, ali i pokazala koliko su ovakvi incidenti osetljivi u političkom i bezbednosnom smislu.
Sve zajedno ostavlja utisak situacije u kojoj se poruke šalju na više nivoa – vojnim sredstvima, diplomatskim kanalima i kroz medije. Kako će se najavljeni odgovor Moskve dalje razvijati i kakvu će ulogu u tome imati Vašington, ostaje otvoreno pitanje, jedno od onih koje se u savremenoj geopolitici retko zatvaraju brzo i bez posledica.
