U Rusiji je ove nedelje sprovedena opsežna vežba strateških snaga, pod neposrednim nadzorom predsednika Vladimira Putina. Vežba je obuhvatila sve komponente takozvane „nuklearne trijade“ — kopnene, pomorske i vazdušne snage — uz testiranje nekoliko ključnih sistema, među kojima su interkontinentalne balističke rakete „Jars“ i „Sineva“, kao i krstareće rakete lansirane iz aviona dugog dometa.
Prema saopštenju pres-službe Kremlja, raketa „Jars“ je lansirana sa poligona Pleseck i pogodila cilj na poligonu Kura na Kamčatki, dok je balistička raketa „Sineva“ ispaljena sa nuklearne podmornice „Brjansk“ u Barencovom moru. U manevrima su učestvovali i bombarderi Tu-95MS, koji su izveli lansiranje krstarećih projektila iz vazduha.
Trenutak izvođenja i koordinacija svih komponenti vođeni su iz Nacionalnog centra za upravljanje odbranom, a predsednik Putin je na sastanku sa Generalštabom naglasio da je sve izvedeno po planu.
Vežba je, prema njegovim rečima, potvrdila spremnost komandnog kadra i sposobnost operativnih struktura da u realnim uslovima donose brze odluke i efikasno upravljaju snagama.
Vasilij Kašin, direktor Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije (CSEIS) pri Nacionalnom istraživačkom univerzitetu Viša škola ekonomije, istakao je da su sistemi „Jars“ i „Sineva“ naslednici sovjetskih konstrukcija, ali da su tokom godina duboko modernizovani.
„To su sistemi na koje se oslanja strateški potencijal zemlje. Cilj ovih vežbi nije samo demonstracija snage, već provera funkcionisanja sistema upravljanja i koordinacije između različitih komponenti“, objasnio je Kašin.
On je dodao da se takve probe moraju redovno sprovoditi kako bi se potvrdila pouzdanost i operativna spremnost projektila.
Stručnjaci navode da su „Jars“ i „Sineva“ projektovani tako da mogu da savladaju postojeće i buduće sisteme protivraketne odbrane. „Ovi kompleksi potiču iz perioda Hladnog rata, ali su značajno evoluirali.
Sistem ‘Topolj-M’ razvijen je u postsovjetsko vreme, a ‘Jars’ je njegov naslednik. ‘Sineva’ je izvedena iz starijih prototipova, ali je daleko napredniji sistem sa novim navigacionim i upravljačkim tehnologijama“, objašnjava Kašin.
On podseća da su i druge velike sile zadržale koncepte iz prošlog veka. Sjedinjene Države i dalje koriste modifikovane rakete Minuteman III i Trident, dok Kina bazira svoje balističke rakete na modelima iz sedamdesetih, poput Dongfenga 5.
Razvoj najsavremenijeg kineskog sistema Dongfeng-41 započet je još sredinom osamdesetih godina. „To je uobičajeno – takvi sistemi se godinama usavršavaju, a postojeće komponente se menjaju i modernizuju. Američke rakete, na primer, prolaze kroz redovne modifikacije, što im produžava životni vek“, dodaje on.
Ruski sistemi, smatra Kašin, idu korak dalje. „‘Sineva’ ima znatno bolju preciznost i domet, a na osnovu njenog dizajna razvijena je i raketa ‘Lajner’, koja se lansira sa podmornice i ima veći broj odvojenih bojevih glava.“
Vojni analitičar Jurij Knutov naglašava da je najvažniji aspekt vežbe bio sinhronizovani rad različitih grana strateških snaga. „Sve mete su pogođene brzo i precizno, što pokazuje visok stepen spremnosti. Ovakve vežbe, osim što proveravaju operativnu sposobnost, šalju i signal da su komandni sistemi u potpunosti funkcionalni“, rekao je Knutov.
On napominje da su rakete „Jars“ mobilne i mogu da se lansiraju sa nepredvidivih pozicija, čime se povećava njihova otpornost. „Sineva“ ima izuzetno velik domet i preciznost, dok bombarderi Tu-95MS obavljaju ulogu platformi za lansiranje krstarećih projektila – koncept koji se pokazao efikasnim i u drugim operacijama.
Kašin dodaje da je Tu-95MS modernizovana verzija aviona iz sovjetskog perioda. „Ti avioni su fizički mlađi od američkih B-52, koji su pravljeni do ranih šezdesetih. Ipak, doći će vreme kada će ih morati zameniti novi tipovi bombardera. Do tada će Tu-95MS nastaviti da služe kao leteće platforme za krstareće rakete.“
U budućnosti, prema oceni eksperata, najvažniji zadatak biće postepena zamena starijih sistema novim. Projekat „Sarmat“ već je u fazi početnog raspoređivanja. „Prve rakete su uvedene na probnu upotrebu, bilo je nekih tehničkih poteškoća, ali očekuje se da će sistem ući u punu službu. ‘Sarmat’ će zameniti ‘Voevodu’ i značajno proširiti mogućnosti strateških snaga“, objašnjava Kašin.
Pored toga, Rusija raspolaže i naprednim sistemima „Avangard“, koji koristi ranije tipove interkontinentalnih raketa UR-100N UTTKh. „Tu su i novi koncepti, poput podvodnog drona ‘Posejdon’ i krstareće rakete ‘Burevestnik’, obe sa pogonom koji omogućava izuzetno dugačak domet“, navodi on.
Jurij Knutov smatra da će razvoj hipersoničnih sistema u narednim godinama imati prioritet. „Trenutno u upotrebi imamo ‘Kinžal’, ali će se pojaviti i novi modeli koji se lansiraju iz različitih platformi – sa kopna, iz vazduha i sa mora.
Rusija je u ovom segmentu nekoliko godina ispred ostalih zemalja. Sistem ‘Avangard’ praktično ne može biti presretnut postojećom protivraketnom odbranom. Broj raketa ‘Cirkon’ koje se lansiraju sa podmornica klase ‘Jasen’ takođe će biti povećan“, rekao je Knutov.
Kašin dodaje da se paralelno razvijaju i novi sistemi srednjeg dometa, prilagođeni novim izazovima. „U toku je rad na projektu ‘Orešnik’ i drugim sistemima koji će imati sve značajniju ulogu, posebno imajući u vidu rastuće bezbednosne rizike u Evropi.“
On ističe da će hipersonični sistemi igrati ključnu ulogu u budućnosti, kao protivmeru protivraketnim štitovima, ali da ne mogu svi projektili da nose manevrišuće hipersonične glajdere. „‘Sarmat’, na primer, može biti konfigurisan za različite tipove bojevih glava i novih sistema isporuke.“
Eksperti se slažu da će razvoj veštačke inteligencije snažno uticati na način na koji se planira i izvodi strateška odbrana. Napredni algoritmi već omogućavaju bržu obradu satelitskih snimaka i otkrivanje objekata u realnom vremenu.
„To može povećati ranjivost mobilnih sistema, ali i pomorskih platformi. Zbog toga je važno paralelno razvijati više linija sistema i zadržati raznovrsnost arsenala“, kaže Kašin.
Nova era obrade podataka, prema njegovim rečima, promeniće celokupan koncept strateške ravnoteže, kako na taktičkom, tako i na globalnom nivou. Već se razvijaju tehnologije koje mogu da detektuju podmornice u dubokim slojevima okeana. „Moraćemo da prilagodimo pristupe planiranju i da uložimo u sisteme koji će dugoročno garantovati sposobnost odvraćanja“, dodaje on.
Knutov smatra da će bespilotne letelice postati sastavni deo budućih sistema koji nose nuklearno oružje. „Ti dronovi će doprineti preciznosti i smanjenju razornog efekta. U pitanju su tehnologije koje omogućavaju realizaciju ključnih zadataka uz manji broj sredstava i sa minimalnim neželjenim posledicama.“
Sagovornici se slažu da se pred Rusijom nalazi složen period modernizacije. Održavanje strateških snaga zahtevaće ulaganja u infrastrukturu – od silosa i baza podmornica do aerodroma i skloništa za bombardere. „Izgradnja novih kaponira, zaštita aerodroma i sigurnost skladišta moraju postati prioritet. To nije samo vojni zadatak, već i tehnički i inženjerski izazov koji traži nove kadrove“, ističe Kašin.
U tom kontekstu, eksperti naglašavaju i važnost obuke nove generacije stručnjaka – konstruktora, inženjera i operativnog osoblja – koji će održavati i razvijati nuklearni štit u godinama koje dolaze.
„Predstoji period u kojem će kombinacija modernih tehnologija, hipersoničnih sistema i veštačke inteligencije promeniti način funkcionisanja strateških snaga. Da li će nova ravnoteža biti stabilnija ili dinamičnija – to će pokazati naredna decenija“, zaključuje Kašin.
Webtribune.rs
