Napori da se ugrozi dogovor o imenu Makedonije, u kombinaciji sa jačom saradnjom Ankare i Moskve, glavni su razlozi eskalacije napetosti između Grčke i Rusije.
To kažu diplomatski izvori u analizi briselskog portala euractiv.com, a prenosi RSE.
Odnosi između Atine i Moskve su se pogoršali u poslednje vreme nakon što odluke grčke vlade 11. jula da protera dvojicu ruskih diplomata i zabrani dolazak još dvojice.
[adsenseyu1]
Grčka vlada je rekla da poseduje dokaze da su oni pokušali da podriju nedavni dogovor između Grčke i Makedonije, koji bi Skoplju treba otvoriti put ka ulasku u NATO.
Atina kaže da su o ovome informisali Rusiju već duže vreme.
Kremlj je izjavio da Sjedinjenje Države stoje iza ovog poteza, koji je, preme ruskom ambasadoru u Atini Andreju Moslovu, “razočaravajući”.
Novinska agencija TASS je 19. jula izvestila da će ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov otkazati planirani sastanak u Atini u septembru zbog napetosti između dve zemlje.
“Mislim da u trenutnoj situaciji ova poseta gubi svoj momentum, bar što se tiče rokova o kojima smo razgovarali, to jeste u septembru“, izjavio je ruski ambasador.
Grčki izvor je za Euraktiv rekao da su Rusi pitali da posete Atinu i da je Lavrovu upućen poziv, a ranije je grčki amabasador u Moskvi je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije radi daljih objašnjenja po pitanju proterivanja dvojice diplomata, ali nisu najavljene nikakve uzvratne mere.
I Skoplje i Atina su upozorili Evropsku uniju i Sjedinjene Države oko ruske mobilizacije u regionu uoči referenduma o imenu koji će se na jesen održati u Makedoniji.
Makedonski premijer Zoran Zaev nedavno je izjavio da je grčki biznismen koji ima bliske veze sa Moskvom platio građanima Skoplja da “vrše nasilje” uoči referenduma.
Pored toga, ministarka odbrane Radmila Šekenriska je 13. jula izjavila da njena zemlja neće dozvoliti Moskvi da ugrozi sporazum o imenu sa Grčkom.
“Bilo je sistematskih napora od strane ruskih krugova da podriju sporazum o imenu,” izjavili su diplomatski izvori za Euraktiv, dodajući da su takođe pokušali da pojačaju svoj uticaj u Grčkoj pravoslavnoj crkvi i kod jerusalimskog patrijarha.
Novi odnos snaga u širem regionu je još jedan faktor koji je doprineo eskalaciji napetosti između Moskve i Atine.
Približavanje Turske i Rusije i njihove zajedničke akcije u sirijskom ratu su iznenadili Atinu. Turska je tradicionalno bila glavni rival Grčke i samo je članstvo obe države u NATO-u sprečilo njihov ulazak u vojni sukob.
“Bliska saradnja u sirijskom ratu između Rusije i Turske je pojačala naše sumnje“, izjavili su grčki izvori, dodajući da je sledeće zabrinjavajuće pitanje za Atinu planovi Turske da kupi ruski raketni odbrambeni sistem S-400 kao deo napora da pojača odbrambene sposobnosti u regionu.
Rojters je u aprilu izvestio da je američki državni sekretar Majk Pompeo rekao turskom ministru spoljnih poslova Mevlutu Čavušogluu “ozbiljnost američke zabrinutosti … u slučaju ako oni (Turska) ostanu pri (dogovoru o raketnom sistemu)”.
“Ovo vodi većem oprezu u NATO-u“, kazali su izvori.
Ali iz ugla Atine, Turska takođe pojačava uticaj kod njenih severnih susjeda.
Ankara uopšte nije neutralna po pitanju nedavnog dogovora o imenu. S druge strane, Atina se nada da će sporazum o imenu na kraju okončati sve jači turski uticaj na Balkanu.
Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Kocijas nedavno je u intervjuu za Euraktiv izjavio da Grčka neće “biti u okruženju kada reši svoje probleme” (sa severnim susedima).
Govoreći na skupu u Atini u četvrtak, Kocijas je rekao da protivnicima sporazuma o imenu da stvarna opasnost nije u poštenom sporazumu sa malom državom kakva je Makedonija, već u njenom prepuštanju u ruke Turske.
“Zar nismo u opasnosti (kada Turska) trenira vojsku svih naših severnih susjeda i uspostavlja vojne baze na severu?” pitao je Kocijas retorički.
(RSE)
