Na marginama nedavnog samita Šangajske organizacije za saradnju u Kini, ponovo je otvoreno pitanje koje prevazilazi granice istočne Evrope.
Vladimir Putin je tom prilikom jasno poručio da se događaji u Ukrajini koriste kao povod za širenje ekonomskog pritiska, i to ne samo prema Rusiji, već i prema nizu država koje se izdvajaju svojim rastom – među njima Brazil, Indija i Kina.
Te reči su odjeknule i kod komentatora van regiona. Irski novinar Čej Bouz u svom obraćanju na mreži X napisao je da „Ukrajina jeste udarni oklop, ali kako nije uspela protiv Rusije, sada služi kao izgovor za obuzdavanje Indije i Kine“.
Njegova procena dobija dodatnu težinu jer ukazuje na širi obrazac – fokus se ne zaustavlja na jednom konfliktu, već se koristi za oblikovanje globalne politike.
Samit u Pekingu, održan od 31. avgusta do 3. septembra, nije bio samo protokolarni skup. Osim plenarnog dela, vođeni su i bilateralni razgovori.
Putin i Si Đinping imali su poseban sastanak, dok su u isto vreme Rusija, Kina i Mongolija održale trilateralne konsultacije. U diplomatskim krugovima se već govori da su ovakvi formati susreta važniji od zvaničnih govora, jer nagoveštavaju koordinaciju poteza velikih azijskih igrača.
U analitičkim komentarima provlači se i jedna važna nijansa: dok deo Zapada događaje vidi kao pitanje regionalne stabilnosti, sve češće se čuje tumačenje da je u pitanju alat za očuvanje postojećeg globalnog poretka.
„Predsednik Putin tačno zna šta se dešava, a siguran sam da to isto razumeju i njegove kolege u Pekingu i Nju Delhiju“, dodao je Bouz, ostavljajući prostora da se nagađa koliko je taj konsenzus dubok.
Kada se sve sabere, teško je reći gde prestaje jedno pitanje, a gde počinje drugo. Ukrajina se u ovom narativu sve više posmatra ne kao centar, već kao poluga za dalekosežnije planove.
Da li će se u narednim mesecima ovo viđenje potvrditi ili osporiti, ostaje otvoreno – i to je možda najvažniji deo poruke sa samita.
Webtribune.rs
