Tokom pet meseci od početka ruske invazije na Ukrajinu, izjave ruskih zvaničnika o ciljevima Moskve u ovom ratu su se više puta menjale.
Evo najvažnijih izjava, pre svega Putina i Lavrova – u izboru DW.
„Rusija će pomoći ukrajinskom narodu da zbaci antiistorijski režim koji je neprijatelj naroda“, rekao je, prema navodima agencije TASS, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov 24. jula na sastanku sa Arapskom ligom u Kairu. Rusiji je „žao ukrajinskog naroda“ koji „zaslužuje mnogo bolje“.
Nepuna tri meseca ranije, rekao je nešto sasvim drugo, naime, da je ciljl Moskve „da zaštiti narod u Donbasu“, te da Kremlj nema nameru da menja vlast u Ukrajini.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
DW podseća na izjave ruskog predsednika Vladimira Putina, ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova kao i drugih ruskih zvaničnika o ciljevima Moskve kada je reč o ratu u Ukrajini.
Juli: širenje „geografskih ciljeva“
Dana 20. jula, Lavrov je sa državnu rusku agenciju RIA Novosti i za medijsku kuću RT rekao da Moskva i dalje hoće da „denacifikuje i demilitarizuje Ukrajinu“, kako ona više ne bi predstavljala opasnost i vojnu pretnju za Rusiju. On je dodao: „Ne radi se samo o Narodnim republikama Lugansku i Donjecku, već i o regionima Hersona, Zaporožj i nizu drugih područja“.
Lavrov je rekao da neće biti širenja „geografskih ciljeva“ na područja van takozvanih „Narodnih republika“ i dodao da nema smisla da se „u aktuelnoj situaciji“ pregovara sa Ukrajinom. To je, kako kaže, specijalitet Amerikanaca, oni se time bave u čitavom svetu“, rekao je Lavrov 1. maja za italijanski „Mediaset“.
U tom intervjuu Lavrov je podvukao da je cilj Rusije da „zagarantuje sigurnost ljudi na istoku Ukrajine, kako ih više ne bi ugrožavali militarizacija i nacifikacija, i kako bezbednost Ruske federacije ne bi bila ugrožavana sa ukrajinske teritorije.“
Kasnije, 31. maja, Lavrov je na sastanku sa generalnim sekretarom Organizacije za islamsku saradnju (OIC) Huseinom Ibrahimom Tahom, izrazio mišljenje da „zapadne kolege“ koriste situaciju u Ukrajini da bi „sprečile nastajanjae multipoloarnog sveta“.
Mart i april: Neutralnost Ukrajine i suzbijanje NATO
Navodna pretnja koju Zapad i pre svega NATO predstavljaju za Rusiju, odmah po početku rata je bila glavna tema u govorima ruskih političara. Oni stalno ponavljaju da Ukrajina mora biti neutralna i da samo tako može biti sprečen njen pristup NATO.
To je naglasio i Vladimir Putin na sastanku sa predstavnicima ruskih aviokompanija 5. marta. Tom prilikom je dodao i da bi u slučaju konflikta između Rusije i NATO svima „bilo jasno“ kakve bi bile posledice.
Pre toga, 1. marta, manje od nedelju dana po početku ruske invazije, ministar odbrane Sergej Šojgu je na televiziji rekao: „Najvažnije je da se Ruska Federacija zaštiti od vojne pretnje koju predstavljaju zapadne zemlje koje pokušavaju da iskoriste ukrajinski narod u borbi protiv naše zemlje“.
Krajem marta, posle neuspeha ruske ofanzive na Kijev, retorika se primetno promenila. „Denacifikacija i delmilitarizacija“ su potisnute u drugi plan. Prednost su dobili podrška Donbasu i rešenje konflikta pregovorima.
Tako je 25. marta zamenik šefa ruskog generalštaba, general-pukovnik Sergej Rudskoj, rekao da je cilj „ruske specijalne operacije da pomogne ljudima u Narodnim Republikama Donjecku i Lugansku, koji su osam godina izloženi genocidu kijevskog režima“.
U aprilu su ruski zvaničnici ponovo tematizovali konfrontaciju sa NATO i SAD. Jedanaestog aprila, Sergej Lavrov je za Rosiju24 rekao: „Naše specijalne vojne operacije trebalo bi da okončaju bezobzirno širenje kursa ka potpunoj dominaciji SAD i njima podređenih zapadnih zemalja u mađunarodnoj areni“. Prema njegovim rečima, Zapad je od Ukrajine napravio „područje za definitivno podjarmljivanje Rusije“, ali „Rusija nikada neće zauzeti „podređenu poziciju“.
Jun i februar: Krim i pretnja koju predstavlja NATO
I Dmitrij Medvedev, šef Ruskog saveta bezbednosti, hoće da spreči članstvo Ukrajine u NATO. On je za ruski list „Argumenti i fakti“ 29. juna rekao da bi to članstvo za Rusiju bilo opasnije od učlanjenja Švedske ili Finske. Istovremeno je naglasio da je Krim deo Rusije.
„Svaki pokušaj da se prodre na Krim bio bi objava rata našoj zemlji. Kada bi to učinila neka članica NATO, onda bi to bio konflikt sa kompletnom Severnoatlantskom alijansom, treći svetski rat, totalna katastrofa“.
Isto je rekao i Putin u martu na pomenutom sastanku sa predstavnicima aviokompanija.
Još u Putinovom govoru na televiziji 24. februara, kada je rusku invaziju najavio kao „specijalnu vojnu operaciju“, veliki značaj je pridavan navodnoj pretnji Rusiji koju predstavlja dalje širenje NATO na istok.
Putin je još tada izjavio da je „cilj da se zaštite ljudi koji su osam godina izloženi genocidu i tiraniji kijevskog režima“. „Zato se zalažemo za demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine. Osim toga, izvešćemo pred sud one koji su počinili krvave zločine nad civilima, između ostalog i nad građanima Ruske Federacije“, rekao je Putin. Tada je još govorio da Moskva ne planira okupaciju ukrajinskih područja.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
(dojče vele, b92)
