Zamislite sledeće: Svaki treći čovek stariji od 85 godina danas ima dijagnozu demencije. Mnogi odmah pomisle – pa dobro, to je normalno, ljudi stare, pamćenje slabi, mozak više ne radi kao nekad. Ali to nije baš tako jednostavno.
Nauka je pokazala da demencija nije obavezni saputnik starosti – ona je, u velikoj meri, posledica našeg životnog stila. I to je dobra vest: To znači da možemo da utičemo na to da je izbegnemo ili bar ozbiljno usporimo.
Da, genetika igra ulogu. Neki od nas nose u sebi genetske varijante koje povećavaju rizik od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije. Ali to nije kazna. To je više kao upozorenje – znak da treba da povedemo više računa. Geni su možda oružje, ali okidač je često u našim rukama.
Savremeni način života, pogotovo u urbanim sredinama, često nas pretvara u sedeće biće. Sedenje na poslu, u kolima, kod kuće… I tako danima. Problem je što mozak voli kretanje.
Fizička aktivnost doslovno „hrani“ mozak – poboljšava cirkulaciju, stimuliše stvaranje novih nervnih veza. Nisu potrebni maratoni – dovoljna je redovna šetnja, plivanje, joga. Sve što podiže puls i tera krv da cirkuliše, tera i mozak da ostane u formi.
Kada pričamo o pušenju i alkoholu, često se govori o raku pluća, jetri, srcu… Ali retko se pominje koliko ova dva poroka razaraju mozak. Pušači imaju duplo veće šanse da razviju demenciju.
Alkohol – pogotovo u većim količinama – ubija moždane ćelije i bukvalno smanjuje mozak. A kako se Evropa poslednjih godina sve više suočava s porastom konzumacije alkohola u svim generacijama, ovo postaje ozbiljan javnozdravstveni problem.
Jedan od najpotcenjenijih, a možda i najopasnijih faktora jeste društvena izolacija. U svetu gde sve više ljudi živi sami, gde je „online“ komunikacija zamenila razgovor uz kafu, mozak ostaje bez stimulacije.
A bez stalnog „vežbanja“, naše kognitivne funkcije se gase. U Finskoj, jednoj od zemalja s najvišim standardom, upravo je usamljenost označena kao jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova za naredne decenije.
Već znamo da su visok krvni pritisak, dijabetes tipa 2, gojaznost i depresija povezani s demencijom. Ali retko ko povezuje, recimo, depresiju sa propadanjem mozga.
Međutim, hronična tuga, bezvoljnost i manjak motivacije utiču i na hemiju mozga i na njegovu strukturu. Isto važi i za traume glave – što su češće, veća je šansa za kognitivni pad u starosti.
Ako svaki dan jedemo brzu hranu, pijemo gazirane sokove i živimo na grickalicama, ne truje se samo telo – truje se i mozak. Nedavne studije pokazuju da konzumacija ultraprerađene hrane povećava rizik od demencije za 25%.
S druge strane, sredozemna ishrana – bogata ribom, maslinovim uljem, povrćem – pravi je štit za mozak. I ne, to nije hipsterski trend. To je model ishrane koji su odavno usvojili u mnogim razvijenim zemljama kao prevenciju bolesti.
Ekološki faktori često ostaju po strani kad pričamo o mozgu. A istina je da ljudi koji žive u oblastima sa zagađenim vazduhom i vodom imaju veći rizik od neurodegenerativnih bolesti.
Toksini iz vazduha dospevaju u mozak i oštećuju neurone. Ovaj problem je posebno akutan u velikim gradovima poput Pekinga, Nju Delhija, ali i mnogih evropskih metropola, uključujući Beograd.
Spavanje je vreme kada se mozak čisti. Tokom sna, limfni sistem „pere“ mozak od toksina, uključujući i belančevine povezane s Alchajmerovom bolešću. Hroničan nedostatak sna ne samo da vas čini razdražljivim – on bukvalno oštećuje mozak. U doba kada sve više ljudi radi noću ili ide u krevet s telefonom, san postaje luksuz, a mozak – žrtva.
U svetlu starenja stanovništva, pogotovo u Evropi, pitanje demencije postaje ne samo zdravstveno, već i ekonomsko i političko. Sve više ljudi će trebati pomoć, negu, skupe lekove.
Državni sistemi već pucaju pod pritiskom, a kako se globalni balans pomera – od pandemije do energetskih kriza i ratova – zdravlje mozga postaje još jedna stavka u nizu stvari koje ne smemo zanemariti.
Geopolitički gledano, zemlje koje budu ulagale u prevenciju demencije – od obrazovanja do ishrane – imaće zdravije, produktivnije i stabilnije društvo.
A iz lične perspektive? Nije rano da počnete već danas. Šetnja umesto lifta. Riba umesto kobasice. Razgovor s prijateljem umesto skrolovanja do ponoći. Male stvari. Ali mozak – pamti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
