Izbor Aljaske kao mesta održavanja predstojećeg sastanka predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika SAD Donalda Trampa mogao bi da predstavlja simboličan zaokret sa Atlantika ka Tihom okeanu i distanciranje od evropskog fokusa, izjavio je za RIA Novosti profesor istorije Londonske škole ekonomije i političkih nauka Vladislav Zubok.
Podsećamo, list New York Times ranije je objavio da su pojedine evropske zemlje zabrinute zbog mogućnosti da ruski i američki lideri samostalno postignu dogovor u vezi sa situacijom u Ukrajini.
„Glavna simbolička poruka, po mom mišljenju, jeste iznenadni zaokret globalne mape od Atlantika i Evrope ka Pacifiku i Aziji. Kremlj kao da poručuje Trampu: ‘Ovde nas deli samo 81 kilometar i ništa drugo.’ A to ‘ništa’ podrazumeva Evropsku uniju, evropske članice NATO-a, Veliku Britaniju, ali i takozvane evropske neutralne zemlje, koje u aktuelnom kontekstu više nisu potpuno neutralne“, rekao je Zubok.
On je dodao da se čini kako američkom predsedniku ovakav simbolizam ne smeta, a možda mu je čak i privlačan, imajući u vidu, kako ocenjuje, „antievropski ton“ koji se, prema njegovom mišljenju, može prepoznati u administraciji Donalda Trampa.
Ipak, Zubok naglašava da geografija ne može da zameni politiku, te da će svaka inicijativa dogovorena na Aljasci morati da prođe kroz uticaj „tradicionalnih centara moći“, među kojima navodi Vašington, London i Brisel.
Govoreći o ograničenjima ovakvih susreta, Zubok je primetio da oni jasno definišu domet mogućih kompromisa. „Lideri mogu da ‘odigraju tango’, ali to ne znači da će uspeti da promene ukupne odnose među državama.
Ronald Regan je imao podršku polovine zemlje, ali su u SAD postojali brojni skeptici koji su smatrali da je sukob nastavljen sve dok protivnička strana ne prizna poraz. Čak i kada je Mihail Gorbačov prihvatio gubitak Istočne Nemačke i saveznika iz Varšavskog ugovora, u Vašingtonu je ostalo mnogo onih koji su i dalje delovali u duhu Hladnog rata.
Slične okolnosti su postojale i u okruženju Gorbačova“, rekao je Zubok, podsećajući na istorijske susrete Regana i Gorbačova u Ženevi i Rejkjaviku, koji su doveli do delimične relaksacije odnosa krajem Hladnog rata.
Kremlj i Bela kuća su ranije potvrdili da će se Putin i Tramp sastati na Aljasci 15. avgusta. Prema rečima pomoćnika ruskog predsednika Jurija Ušakova, specijalni izaslanik američkog predsednika, Stiv Vitkof, tokom posete Moskvi pomenuo je mogućnost održavanja i trostranog sastanka Putina, Trampa i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
Međutim, ruska strana na tu ideju nije davala komentar, uz poruku da se pripreme fokusiraju na bilateralni susret.
Putin je u četvrtak izjavio da bi sastanak sa Zelenskim mogao da bude moguć, ali da za to prvo moraju da se steknu odgovarajući uslovi, što, kako je naveo, trenutno nije slučaj. Sa svoje strane, Zelenski je uoči sastanka Putina i Trampa poručio da neće pristati na teritorijalne ustupke.
Webtribune.rs
