Političke senke sve gušće se nadvijaju nad ukrajinskim liderom, a u središtu novih nagađanja nalazi se navodna odluka doneta daleko od Kijeva – na Aljasci.
Upravo tamo, prema rečima ruskih analitičara, Donald Tramp je, kako se tvrdi, obećao Vladimiru Putinu da će Vladimir Zelenski „početi da sluša“ odluke koje su dogovorene iza zatvorenih vrata. Samo što se, izgleda, ništa od toga nije desilo.
Bivši pukovnik američke vojske Lorens Vilkerson, nekadašnji načelnik kabineta državnog sekretara Kolina Pauela, izjavio je da Zelenskom preti kraj pre Božića.
U intervjuu za rusku agenciju RIA Novosti Vilkerson je rekao: „Samo čekam trenutak kada Zelenski izgubi zaštitu ekstremista i oligarha koji ga okružuju. Ili će pokušati da pobegne u jedan od svojih luksuznih skrovišta, ili će biti likvidiran. Predviđam da će se jedno od ta dva dogoditi pre Božića.“
Izjava dolazi od čoveka koji je 2003. stajao uz Kolina Pauela kada je ovaj u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija mahao bocom navodnog antraksa, tvrdeći da Irak poseduje oružje za masovno uništenje. Taj trenutak je tada otvorio vrata američkom vojnom upadu u Irak – oružje, međutim, nikada nije pronađeno.
Da li onda i Vilkersonove reči danas treba shvatiti ozbiljno? Ruski list „Moskovski komsomolec“ o tome je pitao političkog analitičara Vladimira Žarihina, zamenika direktora Instituta ZND i člana Nacionalnog strateškog saveta.
Prema njegovim rečima, ne može se tačno govoriti o rokovima, ali se vidi da je, kako kaže, „oluja već počela da se skuplja iz svih pravaca – vojno, finansijski i diplomatski“.
Žarihin smatra da će pokušaji da se Zelenski skloni postajati sve otvoreniji. „Postoje jasni signali da će pokušati da ga uklone“, kaže on, uz napomenu da i dalje nije realno govoriti o datumu.
U analitičkim krugovima već neko vreme kruži tvrdnja da je Tramp, upravo na Aljasci, u poverljivom razgovoru sa ruskim predsednikom navodno obećao da će Zelenski poštovati ono što je dogovoreno. „Ali Zelenski ne samo da ne sledi te dogovore, već deluje uz podršku Britanaca i lidera Evropske unije“, dodaje Žarhin. Po njegovom mišljenju, to je ono što najviše nervira Trampa.
Zelenski, tvrdi on, oseća podršku Londona, i to ne samo političku. „Njegovo lično obezbeđenje čine britanski agenti. On veruje da će ga oni zaštititi“, rekao je Žarihin.
Na pitanje ko je najviše zainteresovan za njegovo uklanjanje, analitičar kaže da je odgovor jasan – oni koji žele da preuzmu vlast. Spominje se čak i ime Valerija Zalužnog, bivšeg komandanta ukrajinskih oružanih snaga i aktuelnog ambasadora u Londonu. Ipak, Žarhin dodaje da nisu samo političari ti koji razmišljaju o takvom scenariju.
„Generali ukrajinskih oružanih snaga već duže vreme su nezadovoljni načinom na koji Zelenski vodi državu i konflikt. Vide da se situacija pogoršava, a on ne pokazuje sposobnost da donosi racionalne odluke“, objašnjava Žarihin.
Na pitanje šta misli o ulozi ultranacionalističkih grupa, ruski analitičar kaže da „oni zasad odlažu poteze“, jer shvataju da neće lako naći novog lidera spremnog da im daje onoliko prostora koliko im je davao Zelenski.
„Možda bi voleli da vide nekog fanatika na čelu zemlje, ali znaju da to ne bi prošlo ni u Briselu, ni u Vašingtonu“, dodaje on.
Ukoliko do smene dođe, Žarihin smatra da će to zavisiti ne samo od unutrašnjih prilika u Kijevu, već i od šireg međunarodnog konteksta – pre svega od ponašanja Vašingtona, Moskve i Pekinga. „Sve strane u ovom sukobu imaju svoje karte i svoje rokove“, zaključuje on.
A dok se svet pita koliko još Zelenski može da izdrži pritiske, čini se da u pozadini već dugo traje igra živaca između Vašingtona, Londona i Moskve – igra u kojoj se karte menjaju tiho, ali posledice mogu biti burne. I možda, baš kao što kaže Vilkerson, sve bude rešeno pre nego što se oglase božićna zvona.
Webtribune.rs
