Dolar je vrednost za kojom jure ljudi kako u Americi, tako i širom sveta.
Međutim, vrednost dolara nije u samoj novčanici, u papiru od kog je napravljena niti u mastilu kojim je štampana. Ubeđenje je ono što dolaru daje vrednost, kao i primena sile.
Početkom 18. veka, zakonom je definisano kako američki novac treba da izgleda i koliko da vredi.
Srebrni američki novčić je imao vrednost jedne desetine dolara, dok je zlatni novčić imao vrednost deset dolara. Svakome ko se prilikom izrade novca nije pridržavao pravila, pretila je opasna kazna.
Čitava ekonomija se zasnivala na plaćanju srebrnim i zlatnim novčićima, čime su ljudi bili zaštićeni od delovanja korumpiranih bankstera koji su uživali u tome da pozajmljuju drugima novac koji ni sami nemaju i da zarađuju od naplate kamate.
To je vremenom počelo da se menja.
Kada je Abraham Linkoln došao na vlast, počeo je da štampa zelene novčanice, a vremenom je sav američki novac prešao u papirnu formu.
Početkom 20. veka, J.P. Morgan je iskoristio glasine o tome da jedna poznata banka bila u ozbiljnom dugovima. Znao je da će te glasine dovesti do histerije i da će narod iz straha da ne izgubi novac početi masovno da podiže svoj novac iz banaka, što je dovelo do toga da banke zahtevaju prodaju imovine kako bi naplatile svoje kredite.
Tada je Morgan ponudio rešenje za problem u čije stvaranje je i sam bio umešan. Tako su 1913. godine oformljene Federalne rezerve, čime su se okupili manipulatori novcem koji su ubrzo počeli nekontrolisano da štampaju svoje novčanice. Njih je bilo moguće zameniti za zlato, ali samo u Vašingtonu ili nekoj drugoj federalnoj banci.
Ubrzo se pojavila i naredba da svi moraju da dostave svoje zalihe zlata Federalnim rezervama uz pretnju zatvorskom i novčanom kaznom. Tako je građanima Amerike oduzeta prava vrednost u zamenu za bezvredni papir.
Već u drugoj polovini 20. veka, Federelne rezerve nisu imale dovoljno zlata kojim bi podržale štampanje novca. Svet je postao preplavljen bezvrednim novcem.
Tokom 1973. godine, predsednik Nikson je postigao dogovor sa Saudijskom Arabijom da prihvata samo američki dolar prilikom prodaje nafte. U zamenu za prihvatanje dolara, SAD su pristale da obezbede vojnu zaštitu naftnim poljima.
Dogovor se ubrzo proširio i na sve članice organizacije OPEC. Tako je stvorena globalna zavisnost od američkog dolara.
Kada je Sadam Husein rekao da će prodavati naftu i za evre, to je shvaćeno kao pretnja a kako se sve završilo i sami znate.
Kada je Gadafi pokušao da stvori blok država u Africi gde će se umesto dolara koristiti nova valuta, izazvao je reakciju koja je takođe poznata.
Dakle, ako bi ijednoj zemlji pošlo za rukom da napusti sistem petrodolara, to bi uzrokovalo lančanu reakciju koja bi vodila sigurnoj propasti dolara.
Međutim, stvari su se promenile od pre deset godina i trenutno se čini nezaustavljiv tok pada dolara, uzrokovan velikim američkim dugovima i napadom kineskog juana i kineske ekonomije.
Dolar više nije dominantan, mnoge zemlje u međusobnim plaćanjima ne koriste dolar a ubrzana kupovina i gomilanje zaliha zlata od strane Kine i Rusije promenili su globalni odnos snaga.
Svi stubovi dolara su već rasklimani poput povratka zlatnog standarda, irelevantnosti petro dolara kao i nedostatka oružane sile koja više nije ekskluzivna moć Amerike.
Webtribune.rs
