Posrednik EU u dijalogu Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ponudom „belgijskog modela“ za formiranje ZSO nije samo istupio iz Briselskog sporazuma i neutralnog pregovaračkog statusa, već je očigledno da je s Amerikancima postignuta saglasnost da se za ZSO traži rešenje sa pozicije Kosova kao priznate države, smatra diplomata Zoran Milivojević.
Lajčak i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar boraviće u Prištini tri dana a planirano je da se osim sa predsednicom i premijerom tzv. Kosova Vjosom Osmani i Aljbinom Kurtijem i zamenikom premijera Besnikom Bisljimijem, sastanu i sa liderima opozicije kako bi predočiti neke moguće modele Zajednice srpskih opština.
EU izašla iz statusne neutralnosti
Albanski mediji preneli su da najviše šansi ima model „istočna Belgija,“ koji po rečima Milivojevića nema ni sličnosti sa onom Zajednicom srpskih opština kakva je predviđena Briselskim sporazumom.
„Belgija je federacija koju čine tri regiona Valonija, Flandrija i grad Brisel koji ima posebna status. Ono što oni nazivaju istočnom regijom je nemačka enklava na samoj granici sa Nemačkom sa malom nemačkom manjinom od jedan odsto stanovnika koji se zove Ipr (izgovara se Iper prim.a.) i ta oblast ima poseban status, a pripada Flandriji,“ objašnjava Milivojević.
Ipr ima poseban status u tome što ima svoj jezik, navodi naš sagovornik, i sve kulturne nadležnosti unutar te male enklave koje su im dodeljene. One pripadaju belgijskoj federaciji a pošto je to tako mali region ( oko 35.000 stanovnika) koji ne može da utiče na funkcionisanje države, sve one glavne funkcije su u Briselu.
Šta je „belgijski model“ ZSO?
„Oni praktično nemaju ništa. Suština je što je to region koji je u okviru belgijske države. Na primer, razlikuje se od Južnog Tirola, koji ima specijalni status gde živi austrijska manjina u Italiji, ali ta oblast ima sve nadležnosti koje ima i Rim.
A model ove belgijske enklave čiji model nama nude je u okviru jedne države koji podrazumeva model manjinske zaštite ili rešenja manjinskog pitanja, ili posebne autonomije u okviru države Kosovo. I to je čini se sada jasno definisav stav,“ kaže naš sagovornik.
Lajčak je jasno rekao da su im stavovi potpuno usaglašeni sa Amerikancima, a čim su Amerikanci tu, kaže Milivojević, tu je sve presečeno. Oni neće navodnu „drugu Republiku Srpsku“ na teritoriji Kosova, već samo zajednicu u okviru jedinstvene države – nezavisnog Kosova – koja ne bi dovela u pitanje funkcionisanje jedinstvene države.
Nema veze sa ZSO iz Brisela
„To je razlika između onoga što je ZSO po potpisu u Briselu i ovoga što oni nude. Po onome što treba da ima po Briselskom sporazumu, ZSO pre svega ima status i predstavnika u Prištini i kao jedan od elemenata vlasti sa pravom veta na sve ono što se kosi sa interesima Srba, i u zakonodavnoj, i u svakoj drugoj sferi. To je trebalo da bude ZSO,“ objašnjava Milivojević.
Dakle, nešto što jeste u okviru jedinstvene države, dodaje on, ali sa takvim statusom koji u svakom momentu može da se dovede u pitanje, uzimajući u obzir specijalne odnose s Beogradom.
„Oni, međutim, neće model ZSO po Briselskom sporazumu već nude model specifične kulturne etničke autonomije u okviru jedinstvene države Kosovo. Oni potpuno daju Prištini prerogative da o sebi odlučuje kao o državi.
Dovode u pitanje da je to protektorat UN, da status Kosova nije rešen, da postoji Rezolucija 1244 i da se traži način za rešenje kosovskog čvora koje ne podrazumeva statusno pitanje,“ ističe Milivojević.
Hoće ZSO kavu-takvu da bi pritisli Srbiju
Milivojević je uveren da i EU i Amerika hoće po svaku cenu da reše pitanje ZSO kako bi Srbiji izbili iz ruku adut zašto nema napretka u pregovorima i ako u tome uspeju onda bi se pritisak na nas obrušio da se stvar potpuno završi.
Što se tiče Zajednice srpskih opština, kako je do sada predstavljeno na Kosovu, glavno pitanje u vezi sa njenim osnivanjem je pitanje nadležnosti.
Nakon što su avgusta 2015. Beograd i Priština postigli detaljni sporazum o formiranju ZSO i principima njenog funkcionisanja, a kosovska Skupština ga zatim i ratifikovala u decembru 2015, Ustavni sud Kosova je dao mišljenje da taj sporazum nije u potpunosti u skladu sa duhom kosovskog Ustava. Sud se pozvao na član 3, o „jednakosti pred zakonom“ i poglavljima o „osnovnim pravima i slobodama“, kao i „prava zajednica i njihovih pripadnika“.
Aljbin Kurti je do sada odbijao čak i razgovor o Zajednici, dok je Beograd zahtevao njeno formiranje na osnovu sporazuma u Briselu, postignutog 2013. godine.
Brankica Ristić (sputnik)
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
