Povodom teksta objavljenog na Sputnjiku: „Strogo poverljivo — Amerikanci još 1993. godine znali koliko je uranijum opasan“, oglasio se general Slobodan Petković, načelnik službe ABHO tokom bombardovanja SR Jugoslavije. Reakciju prenosimo u celini.
Ne, oni su za to znali još 1943. godine, kada su intenzivno radili na proizvodnji svog nuklearnog oružja i kada su se susreli sa problemom radioaktivnog otpada.
Na raspolaganju ga je bilo u ogromnim količinama, što je predstavljalo veliki ekonomski teret zbog obezbeđivanja uslova za odlaganje i čuvanje. Zato su tražili modalitete da ga se oslobode i „predaju drugima na čuvanje“.
Uvrstili su ga u program vojne industrije. Šezdesetih i sedamdesetih godina vršena su intenzivna ispitivanja i testiranja na poligonima, gde je demonstrirana efikasnost projektila sa penetratorima od OU prilikom gađanja u različite vrste meta. U vreme Hladnog rata intenzivirani su istraživanja, izrade i uvođenje u naoružanje protivoklopnih projektila različitih kalibara.
Bivši major Dag Rok, odgovoran za radiološku zaštitu vojske SAD, profesor fizike i bivši direktor programa razvoja projektila sa OU, 1994. godine je objavio dokumenta kojima se potvrđuje da su vlasti SAD bile svesne genocidnih posledica primene OU još 1943. godine.
Vojni propisi SAD u oblasti zaštite od zračenja traže od svakog vojnika da prilikom treninga obuče zaštitno odelo i nosi zaštitnu masku prilikom svake aktivnosti na 20 do 50 metara od objekta pogođenog municijom sa OU.
Radiološko oružje i po drugim američkim izvorima i saznanjima izaziva trajne posledice po stanovništvo i nakon prestanka ratnih dejstava.
O tome u svojim radovima piše i dr Aleksandra Miler, koja je radila u američkim vojnim strukturama. Sve ovo je, dakle, bilo dobro poznato planerima upotrebe ove vrste oružja.
Zato i preduzimaju mere za zaštitu svojih jedinica i službenika na KiM. Pripadnici multinacionalne brigade „Zapad“, po ulasku Kfora na KiM, novembra 1999. godine, dobili su nuklearno-hemijsko-biološki priručnik pod nazivom: „KFOR, internacionalne brigade ’Zapad‘, osiromašeni uranijum, informacije i instrukcije“.
Pored naziva priručnika, na naslovnoj strani je i mrtvačka glava koja upozorava na radioaktivnu opasnost. Sadržaji nekih delova priručnika upućuju na to sa kakvom će se vrstom opasnosti sretati na terenu pripadnici brigade i kako da postupaju. U delu nazvanom „Zlatna pravila“ stoji: „Držite se dalje od tenkova, vozila i zgrada pogođenih projektilima ili krstarećim raketama sa osiromašenim uranijumom (OU). Nosite zaštitnu masku ukoliko radite na udaljenosti do 500 metara od tenka, vozila ili zgrade pogođenih projektilima ili raketama sa OU. Udisanje nerastvorljivih čestica uranijumske prašine dugoročno je povezano sa zdravstvenim posledicama, uključujući kancer i deformacije novorođenčadi. Ove posledice mogu da postanu vidljive tek nekoliko godina kasnije“.
Da bi izbegli kontaminaciju, vojnicima se, pored ostalog preporučuje: „Perite često uniformu“, a u delu naslovljenom kao „Upozorenje“, pored ostalog stoji: „Hrana i voda postaće neupotrebljive zbog kontaminacije prašinom OU. Nikako ne jedite hranu koja nije kontrolisana. Udahnute — unesene čestice mogu da pričine dugoročnu štetu“.
A preporuke za postupanja kad se naiđe na pogođene stvari „srpske“ vojske glase:
„Vozila i materijal srpske vojske mogu da predstavljaju opasnost za vojnike i civile koji sa njima dođu u bliski kontakt. Isključivo stručna lica moraju da ispitaju uništena ili oštećena vozila i materijale i treba apsolutno izbegavati blizinu vozila za koje postoji sumnja da su pogođena projektilom sa OU. Odstojanje ne sme biti manje od 50 metara. Ukoliko ste prinuđeni da budete bliže, morate da nosite zaštitnu masku i zaštitne rukavice, kako biste izbegli da uranijumska prašina uđe u vaše telo.“
A mi stojimo i „tapkamo u mestu“, dok nam narod boluje i umire i zbog onoga što su nam oni „doneli i ostavili na večno čuvanje“. Može li mi neko od čelnih ljudi, odgovoriti: zašto?
(Sputnik)
