Ponašanje američke kompanije „Adient“, koja je već zatvorila dva pogona u Kragujevcu, a sada najavljuje otkaze u Loznici, može se svrstati u rubriku „već viđeno“, kada su u pitanju strani investitori u Srbiji
Američka kompanija „Adient“, koja je već zatvorila dva pogona u Kragujevcu početkom godine, sada otpušta radnike u jedinoj svojoj preostaloj fabrici u Srbiji, u Loznici.
Proizvođač auto-delova, kojem je država pre četiri godine dala više miliona evra da uposli domaću radnu snagu, za početak je podelio 130 otkaza i najavio novi talas otpuštanja početkom sledeće godine. Oni će se naći na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, na kojoj je u ovom gradu u septembru bilo 3.438 nezaposlenih.
Ponašanje američke kompanije može se svrstati u rubriku „već viđeno“, kada su u pitanju strani investitori u Srbiji. Sudbina radnika koji su šili presvlake za auto-sedišta, slična je onoj koju su doživeli radnici italijanskog proizvođača obuće „Geoks“, koji je napustio Vranje, nakon što su iskoristili i poslednji dinar koji im je država dodelila kroz subvencije.
A kada su stavili katanac u bravu, državi su ostavili vruć krompir – da zbrine više od 1.000 radnika, koji su gotovo preko noći ostali bez posla. A to je uradila, tako što je turskoj kompaniji „Teklas“ odobrila novih 10,7 miliona evra državne pomoći.
Komisija za kontrolu državne pomoći je identifikovala čak 117 šema državne pomoći koje u Srbiji primenjuju državni, pokrajinski i organi lokalnih samouprava, tako da i ne čudi što ne postoje zbirni zvanični podaci koliko je država ukupno do sada potrošila novca da bi privukla investitore, koliko su kompanije dobile i po kojim sve osnovama.
Kao rekordera u visini podsticaja mediji su navodili jednu švajcarsku fabriku čokolade, koja je za otvaranje 100 radnih mesta dobila 12 miliona evra, odnosno, oko 120.000 evra po zaposlenom.
Ekonomisti, ali i predstavnici sindikata su više puta ukazivali da je postojeći sistem subvencionisanja stranih investitora prevaziđen i da su potrebne izmene. Kao adut da država posle gotovo dve decenije „zavrne slavinu“ navode podatke da Srbija više ne mora po svaku cenu da privlači strance subvencijama po radnom mestu, jer i domaće kompanije imaju sve više poteškoća sa nedostatkom radne snage.
S druge strane, sindikati se žale da investitori dobijaju mnogo, a da su radnici uglavnom na minimalcu.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić kaže za RT Balkan da će nam se ovakve stvari dešavati, sve dok se vodi ekonomska politika koja je zasnovana isključivo na privlačenju stranih investicija.
„Mi, iz sindikata, koji sigurno nismo ekonomski edukovani, kao oni koji vode finansije ove zemlje, neprekidno ponavljamo da je potrebno menjati ekonomsku politiku i više ulagati u domaću privredu i ljude. Upozoravali smo na ovaj scenario godinama.
Pogotovo je opasna ta vrsta niskobudžetnih i niskoproduktivnih investicija, koje u zemlju dolaze isključivo u periodu kada dobijaju subvencije i kada praktično ni dinara ne odvajaju za plate, nego iz tih državnih podsticaja plaćaju radnike“, kaže Ranka Savić.
Kao najveći problem, ona ističe tajnost ugovora sa stranim investitorima zbog čega, kako tvrdi, nikada nijedan sindikat nije imao uvid u ugovor koji je zaključen sa kompanijom koja dolazi.
„Nikada nismo tražili uvid u celokupan ugovor, nego samo u onaj deo koji se odnosi na radna prava zaposlenih. Naša država štiti stranog poslodavca, ne štiti domaćeg radnika. To je bilo sa nizom investicija, od ‘Geoksa’ do ‘Aerodroma Beograd’, gde je nas interesovalo posle kojeg perioda oni mogu jednostavno da raskinu ugovor i da napuste Srbiju.
Sve dok je to tako, nama će se dešavati da se investitori spakuju i da odu preko noći. I to sve više i više, jer je Evropa u popriličnoj krizi i zatvaraju se mnoge fabrike, tako da ne treba da čudi da se prvo povlače sa našeg tržišta“, kaže predsednica ASNS.
Ona podseća da se strane kompanije gotovo identično ponašaju i da, kada kriza počne, prvo zatvaraju pogone u Srbiji. I to, kao po pravilu, u trenutku kada „subvencije presuše“.
„Isti je bio slučaj u doba korone sa kompanijama iz Turske, kada je prodaja naglo pala, oni su jednostavno zatvorili svoje pogone, pokupili mašine i otišli u neke druge zemlje.
Dakle, kompletna politika mora da se menja. I politika dolaska ‘motača kablova’ i ostale niskoproduktivne industrije. Jedno od rešenja je ulaganje u domaću privredu i privrednika, koji u krajnjoj liniji ne može da pokupi mašine i da ode u neku drugu zemlju, već ostaje tu, gde su mu koreni“, kažer Ranka Savić.
Trenutno je najteža situacija u Evropi u automobilskoj industriji, a predsednica ASNS kaže da, još nema najava o zatvaranju fabrika sa nemačkim kapitalom u Srbiji, ali da je nekoliko fabrika smanjilo broj zaposlenih, tako što su 10 do 20 radnika proglasili tehnološkim viškom, što znači da i te druge fabrike osećaju krizu na tržištu.
„Strani investitori dobiju subvencije i iz toga isplaćuju plate. Mi smo dobijali neke informacije, da se kompanija obavezuje da će dati 10 odsto veću platu od minimalne zarade. Bagatelišući našu radnu snagu država se nije dobro postavila prema stranim ulagačima. I onda se čudimo što sad dolazimo u problem da nema ko da radi“, smatra Ranka Savić.
Bušatlija: I dalje smo meta „špekulanata“
Ekonomista Mahmud Bušatlija kaže da je kreditni rejting Srbije, sa BBB- i dalje u grupi koja privlači tzv. „špekulante“ u biznisu.
„Mi smo 24 godine kolonija. To prosto privlači te koji dođu ovde i dobiju više para od Srbije nego što sami ulože u svoj posao. To znači da nisu pravi investitori nego ‘špekulanti’. Oni to rade sve dok ih mi subvencionišemo ili im dajemo poreske olakšice, besplatno zemljište, industrijske hale…Dakle, mi radimo nešto što se ne sme raditi u kapitalizmu za kojim mi prosto plačemo“, ukazuje Bušatlija.
On napominje da Amerikanci nisu prvi koji odlaze i trvrdi da sigurno nisu ni poslednji.
„Odlazak nema ekonomski efekat za nas, već socijalni. Svi ti koji dobijaju subvencije su nama opterećenje. Mi samo plaćamo da bi oni tu zaposlili ljude sa najnižim obrazovanjem i platama“, kaže Bušatlija.
Stručnjaci ukazuju da detaljne analize stranih investicija nisu rađene, ali da se postavlja pitanje ko zapravo finansira izgradnju fabrika i plate radnika – država ili strani „ulagači“.
(RT)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
