Da je Amerika jaka na rečima, ali da suštinski nije spremna da odreši kesu kako bi parirala Kini u regionu Zapadnog Balkana pokazalo se na primeru Crne Gore.
Kada je Podgorici potrebna konkretna finansijska pomoć američke banke odgovaraju hedžing aranžmanom – umesto Kinezima, platite nama.
Taj aranžman je Crnoj Gori omogućio da smanji kamatnu stopu na dug prema kineskoj Eksim banci, kod koje se Crna Gora zadužila za izgradnju auto-puta Bar-Boljare, i tako ostvari uštedu od osam miliona evra na godišnjem nivou.
Naime, kako je objasnio crnogorski ministar finansija i socijalnog staranja, Milojko Spajić, aranžmanom u kome je poverilac i dalje kineska Eksim banka, ali su i dve američke i jedna francuska banka učestvovale u transakciji, smanjena je kamatna stopa na dug prema kineskoj banci sa dva odsto dolarskog na 0,88 odsto evra kamate.
Amerika pokazala da ne može da parira Kini na Balkanu
Analitičar Branko Pavlović za Sputnjik objašnjava da ovaj aranžman znači da će Crna Gora kineskoj banci platiti manje, ali će onom ko je „hedžovao“, u ovom slučaju američkim bankama i francuskoj banci, plaćati deo kamate koju bi inače platila Kinezima.
„Crna Gora je prezadužena i njima taj obim nekakve pomoći ne znači ništa. Crna Gora će i nadalje imati taj problem i to ne zato što su Kinezi u pitanju, već zato što su oni prezaduženi i na drugim stranama.
Njih je problem sa turizmom dramatično pogodio i ono što je inače bilo loše u smislu zaduženosti doveo do vrlo ozbiljnih nivoa, pa su se kada je došla nova vlast opet na stranom tržištu ishitreno zadužili za 700 ili 800 miliona, jer ne razumeju da nije dobro kada nemaš svoju monetarnu politik.
Sve ukupno njih to dovodi u jednu tešku situaciju gde je sve šminka, u smislu neke malo manje kamate, iako to čak i nije toliko manja kamata koliko se prikazuje jer onome ko ti je „hedžirao“ takođe moraš nešto da platiš“, objašnjava Pavlović.
Iako crnogorski ministar Spajić navodi da će ovaj potez pomoći da se taj novac preusmeri na neke druge stvari, kao što su socijalni projekti i da će ta ušteda direktno ići u trezor, sagovornik Sputnjika kaže da ih ta vrsta finansijskih transakcija neće spasiti.
„Na žalost, u Crnoj Gori nije sazrela svest ni na nivou prethodne, ni na nivou sadašnje vlasti, da je to što oni kao monetu koriste evro zapravo pogubno. To je najgora moguća stvar za crnogorsku privredu, ali oni to ne razumeju i to je zapravo omča oko vrata koju imaju“, smatra Pavlović.
Prema njegovom mišljenju Amerika ima nekoliko poluga kojima može da pokuša da „istisne“ Kinu sa Balkana, ali ekonomska nije jedna od njih.
„Poluge koje imaju na raspolaganju su, sa jedne strane, preko korumpiranih političara u zemljama Balkana, a sa putem druge medija i te prozapadne slika sveta koja se neprekidno plasira.
Treća poluga je taj kulturološko-obrazovni sistem koji takođe favorizuje američki pogled na svet, ali realnih ekonomskih poluga kojima može da parira Kini Amerika uopšte nema“, uveren je naš sagovornik.
Početkom aprila Crna Gora je uputila zvaničan zahtev Evropskoj komisiji i zatražila pomoć evropskih institucija u procesu diversifikacije kineskog duga i završetka ostatka autoputa.
Na pitanje zašto ni Amerikanci ni Evropljani nisu spremni da odreše kesu kada je reč o finansijskim nedaćama jedne članice NATO i kandidata za članstvo u EU, Pavlović kaže da nema govora o tome da će se oni upuštati u takve transakcije u ovom trenutku.
Američki diktat u Zagrebu izaziva negodovanje, a u Podgorici aplauz
U osvrtu na činjenicu da Vašingtonu jako smetaju Kinezi koji grade auto-put Bar-Boljare, što potvrđuje izjava pomoćnika državnog sekretara SAD Metjua Palmera koji je tokom boravka u Podgorici pozvao crnogorske zvaničnike na oprez u poslovanju sa Kinom, a ne smeta im kada ista kineska kompanija u Hrvatskoj gradi Pelješki most i to evropskim novcem.
Branko Pavlović kaže da će pred Evropskom unijom stajati ogromna dilema da li će igrati onako kako Amerikanci kažu i probati da zaoštre odnose sa kineskim investitorima u državama-članicama i zemljama kandidatima za članstvo u EU.
„To bi ih naravno vodilo u teške poremećaje, pre svega nemačke privrede, a onda i drugih izvozno orijentisanih privreda i onih koje investiraju i računaju na kinesko tržište, jer to ne bi prošlo bez većih protivmera od strane Kineza.
Takođe, postoji čitava saradnja 16 plus 1 sa ogromnim uplivom kineskog kapitala u niz zemalja EU, kao i kod nas i drugih zemalja kandidata, pa je sve to zapravo na nivou jednog marketinga, odnosno na jednoj simboličkoj ravni se vuče jedna stvar koja, po mišljenju nekog u Briselu ili Vašingtonu, izgleda kao nešto oko čega bi mogle da se prodube postojeće podele u Crnoj Gori.
Zato je to u Podgorici tema, a na drugim mestima nije tema. Naime, ako Hrvatima kažete „ne Kinezi“, onda će zamah dobiti postojeći odijum prema diktatima u pogledu toga šta Hrvatska treba da radi.
Dakle, u Hrvatskoj ćete na američki diktat dobiti politički potpuno suprotne efekte, efekte negodovanja, dok ćete u Crnoj Gori dobiti aplauze“, zaključuje Branko Pavlović za Sputnjik.