Reči Srđana Đokovića o odnosu koji njegov sin ima sa navijačima širom sveta uzdrmale su teniski svet.
Srđan je neposredno nakon završetka Australijan opena, gde je Novak osvojio osmu titulu u karijeri, izjavio da je njegov sin doživeo nepoštovanje.
Publika tokom većine meča nije bila naklonjena srpskom teniseru, ujedno sedmostrukom šampionu njihvog turnira, što se posebno nije svidelo Srđanu.
[adsenseyu1]
„Sedmostruki prvak Australijan opena igra na centralnom terenu gde nikada nije izgubio finale, protiv nekog Austrijanca i oni navijaju za Austrijanca. Zamislite vi to nepoštovanje. Ali tako je i u Londonu, u Njujorku, u Parizu nije baš tako, u Madridu je tako… To je sport bogatih ljudi i oni ne mogu da shvate da je neko iz siromašne i male Srbije najbolji već deset godina najbolji na svetu. Ali samim tim što navijaju protiv njega, oni mu daju dodatnu snagu i čine to da on postane najbolji svih vremena u svim statističkim podacima. Najbolji je svih vremena, a Srbin je i kada završi svoju tenisku karijeru, živeće u svojoj zemlji, sa svojim narodom i u svom gradu“, rekao je Srđan Đoković za „Telegraf“.
Specijalizovani teniski portal „puntodebreak“ je analizirao Srđanove reči i naklonjenost publike prema trenutno najboljem igraču planete generalno.
„Delom razumem Srđanove reči. Srbi veoma intenzivno pokazuju svoje emocije (samo pogledajte njihove navijače) i otac Novaka Đokovića je hteo da iskaže ono što on smatra nepravdom i da ne razume zašto Nole i dalje mora da prevazilazi takve prepreke uprkos tome što je u borbi za najboljeg svih vremena, kao i zašto je razlika između njega i Federera i Nadala toliko velika. Njegove reči su reči oca koji želi da stane u odbranu svog sina i svi bismo isto odreagovali da je naš sin u pitanju“, naveo je novinar tog portala Hose Moron.
[adsenseyu4]
Novak je tokom karijere imao veliki broj „sukoba“ sa publikom koja je iz manje-više isključivo neopravdanih razloga bila na strani njegovog protivnika.
Novinar „Njujork Tajmsa“ Ben Rotenberg je tu činjenicu tokom finala Australijan opena prokomentarisao na zanimljiv način.
„Trojica igrača koja će najsigurnije imati podršku publike u muškom tenisu su: 1) Federer, 2) Nadal, 3) Ko god igra protiv Đokovića“, napisao je tom prilikom Rotenberg.
Uprkos stavu „ne-srpskih“ navijača na „Rod Lejver“ areni, Novak je imao zavidnu podršku u Melburnu, pa je posle podizanja rekordnog osmog trofeja u karijeri pred stadionom osvanulo srpsko kolo.
Srpskog kola, nažalost, nije bilo na Vimbldonu prošle godine, kada je Đoković pobedio Federera posle pet nadrealno dramatičnih setova i u Londonu upisao petu titulu.
„Na mnogo mesta se dešavalo da publika navija za Đokovićevog protivnika. Nije bitno koje je mesto u pitanju. Njujork, Melburn, Madrid, London… Možda je samo u Parizu i Rimu dobijao malo više ‘ljubavi’, ali je suštinska razlika i dalje brutalna, pogotovo kada igra protiv Rodžera i Rafe. Čak je i publika u Australiji protiv Tima stala na stranu Austrijanca“, piše Moron.
[adsenseyu1]
U nezaboravnom finalu Vimbldona Novak je, opšte je poznato, spasao meč lopte i pobedio Rodžera Federera u taj-brejku petog seta.
Tada je protiv sebe imao možda najvećeg „drugog“ protivnika, jer je protiv njega, pored Švajcarca, „igralo“ i oko 15.000 Britanaca na tribinama.
„Pokušavate to da ignorišete, ali je veoma teško. Volim da to svesno permutujem, pa kada oni viču ‘Rodžer’ – ja čujem ‘Novak’. Znam da zvuči luckasto, ali to volim da radim. Time pokušavam sebe da ubedim da je to ono što izgovaraju“, otkrio je tom prilikom Đoković kako se nosi sa neprijateljski nastrojenom publikom i dodao:
„Teško je da to ignorišete. Atmosfera je električna i ta buka, pogotovo u nekim odlučujućim delovima meča kada je neizvesno… Publika se tada uživi. Naravno, ako imate veliku većinu publike na svojoj strani to vam daje motivaciju, snagu i energiju. Kada nemate sve to morate da potražite unutar sebe, valjda“.
O Novakovoj „glavi“, to jest o njegovoj psihičkoj spremi svaki meč napisano je dovoljno tekstova da se objavi barem jedna knjiga, ali nedavno je osvanula posebno zanimljiva izjava povodom te teme.
Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković otkrio je komentar koji je dobio na Novakov račun sa početka njegove karijere.
[adsenseyu4]
„Bio sam u Splitu, poslom, kao bivši trener Jugoplastike a vreme sam provodio i na teniskim terenima. Jednom prilikom dolazim tamo, sedi ‘šareno’ društvo, veliki fudbaleri Šurjak, Buljan, Džoni, košarkaši Jerkov i Šolman, sekretar kluba Bilić, Ivanišević otac i sin, isto se otac zove Srđan. I ja pitam, je li Splićani, šta ima novo. I kaže mi Srđan, ‘ima novo, vi u Beogradu imate jednog ‘mulca’, biće broj 1′. To mi kaže Srđan, ja pitam Gorana, koji je inače dolazio i kod mene u Barselonu kad je putovao, kaže jeste. Ja ga pitam šta ga odvaja od drugih, a on mi pokaže na – glavu“, ispričao je Maljković u emisiji „Sedmica“ Radio Beograda šta mu je sadašnji Đokovićev trener davno rekao.
Srđan Đoković je od početka karijere svog sina veličao njegove uspehe, a to se sigurno nije promenilo ni nakon osvajanja 17. Grend slem trofeja u karijeri.
„Siguran sam da će ove godine osvojiti sve Grend slem turnire i da će izjednačiti rekord Federera (od 20. slemova, prim. aut), da će ga prestići po broju nedelja na prvom mestu i da će osvojiti zlato na Olimpijskim igrama“, kazao je Srđan u pomenutom intervjuu.
Pomenuti novinar specijalizovanog portala je saglasan sa Srđanovim mišljenjem iz ugla oca koji govori o svom sinu, ali ne misli da je potpuno u pravu.
„Ono gde ja mislim da Đokovićev otac dolazi na ‘klizav teren’ je reč o nacionalnosti. Mislim da podrška koju Nadal i Federer dobijaju nema nikakve veze sa njihovom nacionalnošću, već sa drugim subjektivnim stavovima koji zalaze dublje od nacionalnosti. Rodžer i Rafa su na scenu stupili u veoma bitnom momentu za tenis, kada se sve stišalo posle ere Agasija i Samprasa. Oni su preuzeli odgovornost i stvorili jedno od najvećih rivalstava u istoriji sporta koje će sigurno, kad-tad, dospeti na velike ekrane. Noletov ‘upad’ na scenu je nekako viđen kao ‘anti-herojski’, a navijači Švajcarca i Španca su se, donekle, udržili protiv Noleta“, navodi Moron.
Novakova nacionalnost je iz krajnje bizarnih razloga sporna od momenta kada je stupio na scenu. Novakovi ‘hejteri’ negiraju da to ima bilo kakve veze sa njihovim stavom, dok Novakovi navijači konstantno ističu to da je njegov uspeh veći zbog toga što dolazi iz male, teniski nerazvijenije zemlje.
Rođeni Beograđanin i poznati crtač i karikaturista Enaki Bilal se nedavno, po završetku Australijan opena, bavio upravo tom temomom.
„Znate šta, ja baš volim tu njegovu nevoljenu stranu, taj karakter. Njegova najveća greška je što je Srbin. Da je Hrvat više bi ga cenili. To je sve rezultat balkanskih ratova iz devedesetih. Zapadni svet je odmah podelio strane na ‘dobre’ i ‘loše’, iako je situacija mnogo komplikovanija. Nemojte misliti da ovde branim tadašnje srpske zvaničnike. Monstruma i idiota bilo je na svim stranama. Pa čak i nacista“, nedavno je rekao Bilal za „L’ekip“.
Novinar „puntodebreak“ veruje da je neprijateljski nastrojena publika nešto što neretko može da posluži kao najveći Đokovićev adut.
„Na kraju krajeva, sve se radi o mišljenju ljudi. Đoković možda ne dobija podršku od publike, ali ni ne dobija uvrede i (uvredljive) pesme kao što je slučaj u fudbalu. On jednostavno ima tribine protiv sebe i, iako to nije lep prizor, jeste situacija koja mu omogućava da se bori kako bi postao bolji, a to mu je pomoglo da poraste. Da se to dešava nekom drugom, taj neko bi se raspao, ali neko ko je Novak je to oduvek koristio u svoju korist i time sebe dodatno motivisao. Ko zna, možda Đoković ne bi bio toliko uspešan da nije imao i tu prepreku u karijeri“, navodi Moron.
Svetski mediji su po završetku turnira u Melburnu ponovo, po ko zna koji put, na naslovnim stranama istakli Novakovu borbu protiv navijača i naglasili da „šta god da uradi, nikada neće biti voljen kao Rafa i Rodžer“.
Njegovu proslavu pobeda i „deljenjem ljubavi/srca“ koju praktikuje u poslednjih par godina mnogi su okarakterisali kao potrebom da se na neprirodan način približi publici, ali postoji i druga tačka gledišta.
Novakova „srca“ nije prošle godine dobila londonska publika, a nije ni ove melburnška.
„Radim stvari koje osećam u tom trenutku da su iskrene. Kada ne osećam da ne treba to da uradim, ne uradim, jer osećam da su okolnosti i situacija na terenu da to mogu da uradim, iako bi u tom trenutku možda trebalo to da uradim, jer treba da se izdignem iznad situacije. Ali dobro, čovek sam. Svako od nas greši i doživljava život na različiti način“, rekao je posle pobede u finalu Đoković.
Jedno je jasno – šta god da Novak uradi, nikada neće biti voljen od strane Zapada kao što su Federer i Nadal.
„Šta god Nole da uradi te stvari se neće promeniti. Potrebno je da njegov otac shvati da će Federer i Nadal i dalje dobijati najveću podršku javnosti i da ovo što je rekao neće pomoći njegovom sinu, već da će učiniti da se ljudi ponašaju još više tiranski. Takve stvari ne pričaju ljudi iz Rodžerovog ili Rafinog tabora i on bi trebalo više da se ugleda na njih, umesto da napada navijače iz drugih zemalja. Te stvari ne mogu da se promene, a sigurno ih neće promeniti na taj način“, navodi Moron.
On, u zaključku svog teksta, podseća da je čak i Rafael Nadal, najveći šampion u istoriji nekog Grend slema sa 12 titula na Rolan Garosu, jedno vreme imao nepovoljan tretman od Parižana.
„Nadalu su zviždali na Rolan Garosu, uprkos tome što je godinama tu dominirao, ali on nikada ništa nije rekao, već se konstantno zahvaljivao publici. Godine kada je osvojio desetu titulu tamo, tada se situacija promenila o zviždanje se pretvorilo u aplauze. Tako je kako je – jedan dan ti zvižde, drugi dan ti aplaudiraju i niko ne zna zašto. Jednostavno je tako. Sigurno je da će Novak dobiti priznanje koje zaslužuje, u to nemam nikakve sumnje“.
Novaka neće „zapadnjaci“ verovatno nikada neće voleti kao Rodžera i Rafu. Neće, a i ne moraju… Zašto bi?
Luka Nikolić (B92)
