SA sedam godina je Nole ušetao u studio nacionalne televizije, nakrivio kačket i pred upaljenim kamerama izjavio: „Moj cilj u tenisu je da budem prvak.“ Ocu je kasnije govorio: „Samo da budem među top 20.“ A roditelj kao roditelj, uvek će svoje dete gledati kroz oči superlativa.
Za Srđana Đokovića, Novak je najbolji i kad se nalazi u tih top 20, a u svom 30-godišnjem sinu i dalje vidi klinca željnog grend slem titula koga je povreda privremeno odvojila od šampionskog puta.
[adsenseyu1]
Kao glava porodice čiji se članovi često provlače kroz analize o krizi nekada prvog reketa planete, otac našeg asa otvorio je „Novostima“ vrata „jedne od dve-tri dnevne sobe na svetu sa toliko ATP trofeja“, u restoranu na Novom Beogradu.
Izvukao je fotografije onog Noleta kome su forhend i bekhend jedina briga u životu i kroz svoju priču o usponu i padu otkrio da se Novak vraća na teren do maja. Dani tokom šestomesečne pauze i posle manjeg hirurškog zahvata doneli su roditeljsku brigu koja je bila sastavni deo cele karijere.
– Teško je kad gledaš dete kako igra klikere, a ne velike mečeve. Bolje poznajem okolinu Vimbldona i Ju-Es opena nego same stadione. Šetam se okolo, osluškujem aplauz. Ako je jak, onda je poen za protivnika. Ako je slab, Novak vodi. Jedva čekam da se završi meč, a traje pet sati. Kod kuće nekad ugasim TV, sednem u auto, vozim se po gradu sa pojačanom muzikom do daske i čekam da mi supruga pošalje poruku sa rezultatom.
Na pitanje šta otac može da kaže sinu kad padne Srđan odgovara:
– Majstore, glavu gore i sledećeg puta je protivnik tvoj. Neću ga savetovati kao ovi stručnjaci što znaju sve. Kako ih nije sramota da ga uzmu u usta uopšte? I ja sam do određenog perioda bio „stručnjak“, putovao sa njim, gledao svaki poen. I odradio najteži posao – procenio da li može da bude teniser. Zamislite koliko je to strašno, da kao roditelj odlučiš da li ti je dete talentovano ili ne. Ali, posle određenog perioda to više nije bio posao za mene.
Procene su bile da je Novak od osvajanja Rolan Garosa u krizi zbog ishrane, Pepea Imaza, skidanja krsta:
– Ne radi se o krizi, nego priroda čini svoje. Zamor materijala, povreda… Na to se ne utiče. Pauza je jednom morala da se desi. U tom lečenju je možda bilo propusta, ali to nije urađeno namerno. Sad je sve kako treba, Nole je počeo rehabilitaciju i daće bog da u narednom periodu počne da igra. Očekujem ga na terenu za masterse na šljaci u maju. Bilo je dosta glupih napada, sada kada mu je najteže i kad mu treba podrška naroda. Tvrdim da je 98 odsto ljudi uz njega, ali nekad zaboli odnos tog mizernog procenta iskompleksiranih ljudi. Ne možeš svima da se svidiš, čak i kad si Novak. I dalje mi je neshvatljivo da neko kaže nešto protiv njega u Srbiji. Marej je dobio titulu sera posle tri grend slema, a Novak je posle 12 dobio ovakav odnos u prethodnih godinu dana.
[adsenseyu1]
Krst sa Hilandara je opet oko Novakovog vrata?
– Pre nekoliko godina, povučen svim tim pričama, kažem mu: „Sine, vrati krst.“ On se brecnuo, iz košulje izvadio krst koji mu je bio na grudima i rekao mi: „Tata, ja nikad neću skrenuti sa božijeg puta.“
– Uvek je bio kao peruška, mršav, kasnije je sazrevao brže od ostalih iz generacije. Sretnemo na turniru mišićavog Rafu, pa tamnopute krupne Francuza Congu i Monfisa. Gaske je isto bio robustan, jak, pa neki silni krupni Čileanci. Ali, Novakova tajna je bila u tome što je pre 20 godina shvatio da će svakim zagrevanjem pre treninga i istezanjem posle produžiti sebi karijeru. I stvarno se igrao noću, kao što je rekao na televiziji kao mali, toliko je bio posvećen. Jadno dete od škole i tenisa nije imalo vremena ni da se igra.
(Novosti.rs)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
