Pojam ubrzanja evropskih integracija Srbije u upotrebi je u javnom prostoru vrlo često, uoči očekivanja konačnog rešenja kosovskog pitanja, ali dosta neodređeno.
Kada evropski zvaničnici ili predstavnici ovdašnjih vlasti najavljuju, odnosno govore o ubrzanju na putu ka EU, ukoliko se bude rešilo to najkrupnije pitanje, takođe, obuhvaćeno i postavljeno kao uslov u kontekstu pristupanja Srbije u zajednicu evropskih zemalja kroz formulaciju – normalizacija odnosa sa Kosovom – izostaju navodi o tome šta bi to konkretno i u praksi značilo.
[adsenseyu1]
Pretpostavljaju se čak i specifični ustupci koje bi EU priredila Srbiji, poput preskakanja nužnih etapa u procesu usklađivanja, ali, opet, bez preciznog navođenja o čemu je tu zapravo reč.
Da li ubrzanje evropskih integracija zapravo znači prosto otklanjanje ključnog uslova njegovog zastoja – kosovskog problema, ili podrazumeva specifičnosti nekarakteristične za isti taj proces kroz koje su prošle druge države članice, pitani su sagovornici, stručnjaci za evropske integracije – Vladimir Međak, predsednika Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, i Mihailo Crnobrnja, profesora FEFA.
– Rešavanje kosovskog pitanja bi otklonilo jednu veliku temu iz procesa evropskih integracija Srbije i time oslobodilo prostor i vreme da se govori o suštinskim stvarima koje se zapravo tiču usklađivanja i društvenog uređenja sa evropskim standardima. Dakle, rešavanje tog krupnog pitanja bi otvorilo druga nerešena pitanja koja se odnose, recimo, na kvalitet proizvoda koje izvozimo i konzumiramo, zaštitu životne sredine, odnosno ekologiju, tržišnu konkurenciju, korupciju, vladavinu prava, medijskih sloboda…
Dakle, svih onih pitanja i oblasti koje bi trebalo urediti kako bismo dostigli standarde zajednice evropskih zemalja kojoj težimo – ističe Vladimir Međak.
On pojašnjava da kada bi srpske vlasti sklonile sa evropskog puta Poglavlje 35, fokus bi, ističe Međak, prešao na te druge stvari, dok bi energija mogla da bude preusmerena na njihovo sređivanje.
– Nema nikakvog ubrzanja u integracijama, već samo otklanjanje sa tog puta jednog uslova koji nije bio karakterističan za procese pristupanja drugih država članica EU. Počeli bismo da se bavimo pitanjima kojima se, inače, bave države koje teže punopravnom članstvu u EU. I to se jedino može podrazumevati pod pojmom – ubrzanje evropskih integracija – zaključuje predsednik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji.
S druge strane, Mihailo Crnobrnja ističe da ubrzanje evropskih integracija podrazumeva ustupke koje bi EU pružila Srbiji, kao što je to učinjeno sa Rumunijom i Bugarskom. To ubrzanje bi, međutim, ističe Crnobrnja, zavisilo od toga kako bi Srbija rešila kosovski problem.
– Glavno pitanje u vezi sa ubrzanjem evropskih integracija je zapravo pitanje na koji način će se rešiti kosovski problem. Ne zaboravite da je ključan pregovarač po tom pitanju Amerika a ne EU. Dakle, šta će EU učiniti po pitanju ubrzanja integracija zavisi od procene načina na koji Srbija rešava taj čvor od strane SAD. To dalje znači da ako Srbija više odustane od svojih zahteva u procesu pregovora sa kosovskim Albancima, izraženo u kvadratnim metrima, ubrzanje će biti jače. Ako bude manje odustala, odnosno ostajala pri svojim aktuelnim zahtevima, to ubrzanje sasvim izvesno neće biti drastično, ili ga uopšte neće ni biti – ističe Mihailo Crnobrnja.
Sagovornik zaključuje da bi Srbija, u slučaju da reši pitanje Kosova na način koji bi bio odgovarajući za SAD, ušla u EU pre Crne Gore i BiH.
(Danas)
