Džozef Štiglic, profesor ekonomije na američkom Univerzitetu Stenford, bivši savetnik predsedničkog veća Bila Klintona, bivši predsednik Svetske banke za obnovu i razvoj i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, nedavno je progovorio o tome kako moćne svetske banke i MMF planiraju i izazivaju nemire u mnogim tranzicijskim i siromašnim zemljama širom sveta, među kojima je i Srbija, kojima „pomažu“.
Perfidno smišljeni scenario izgleda ovako. Prvo se snimi i analizira ekonomija svake države koja zatraži finansijsku pomoć. Nakon toga, Svetska banka za obnovu i razvoj vladi dotične zemlje uruči program koji sadrži četiri obavezna koraka.
[adsenseyu1]
Prvi korak – Privatizacija
Prvo što Vlada zemlje žrtve treba neodložno da sprovede jeste privatizacija ekonomije, a posebno ključnih industrijskih preduzeća koja čine okosnicu privrede.
Umesto da se argumentovano usprotive brzopletom zahtevu za prodaju javnih preduzeća, političari požuruju u rasprodaju elektroprivrede, naftne industrije i vodoprivrede.
Da bi ućutkali trezvene kritičare zbog ovako nepromišljenog postupka sa teškim posledicama lokalni političari se pozivaju na imperativne zahteve Svetske banke za obnovu i razvoj.
Drugi korak – Liberalizacija
Posle kampanjski sprovedene privatizacije obavezno sledi usvajanje zakonske regulative o liberalizaciji tržišnog kapitala.Takav potez omogućava investicionom kapitalu nesmetan ulazak i izlazak iz zemlje. Pri ovome u zemlju žrtvu ulazi malo kapitala, a najveći deo raspoloživog kapitala na „zakonit način“ nesmetano izlazi iz zemlje.
Takav način izvlačenja kapitala iz zemlje poznat je pod nazivom „krug vrućeg novca“.
Novac, ili tačnije rečeno – pljačkaški kapital ulazi u zemlju žrtvu prvenstveno zbog špekulacija nekretninama i valutom, a zatim poput plašljive divljači, panično beži na prvi znak nadolazećih nevolja koje bi mogle da ugroze njegovu sigurnost. U paničnom begu kapitala državne rezerve mogu da presuše za samo nekoliko dana.
Nakon ovako vešto izrežiranog bega kapitala MMF obavezno traži od vlade zemlje žrtve da odmah drastično poveća kamatne stope, kako bi velike svetske špekulante privukao na povrat izvučenog državnog kapitala.
Naravno, astronomski visoke kamatne stope brzo privuku odbegli kapital, u isto vreme sistematski razaraju industrijsku proizvodnju i definitivno uništavaju nacionalnu riznicu zemlje žrtve.
Treći korak – Tržišno određivanje cena
Zemlju žrtvu, koja je na izdisaju, MMF hladnokrvno uvlači u treći korak, takozvano „tržišno određivanje cena“.
To je lep izraz za dramatično dizanje cena hrane, energenata, vode i ostalih komunalnih usluga. Time se drastično ruši već ionako nizak životni standard stanovništva.
Nakon toga, prema dobro uigranom scenariju sledi završni, četvrti korak.
Četvrti korak – MMF-ov protest
Ovim protestom zemlja žrtva doslovno je bačena na kolena i de fakto se nalazi pred ekonomskim uništenjem. U ovakvim dramatičnim okolnostima MMF iz zemlje žrtve zločinačkom hladnokrvnošću izvlači „poslednje kapi krvi“. Programirano podiže socijalnu temperaturu dok konačno „ceo kotao ne eksplodira“.
Dobar primer je Indonezija, u kojoj je 1998.godine MMF bezobzirno ukinuo subvencije za hranu i gorivo siromašnom stanovništvu, zbog čega su izbili žestoki protesti.
Poučan je primer i Bolivija, u kojoj su izbili nemiri zbog drastičnog povećanja cene vode.
Vešto programirani i precizno tempirani MMF-ovi protesti uzrokuju novi masovni beg kapitala iz zemlje žrtve, a neretko dovode i do stečaja vlade. U ovako bezizlaznoj situaciji strani vlasnici kapitala mogu po smešnim cenama da otkupe preostalu imovinu zemlje žrtve u paničnoj rasprodaji.
U ovom perfidnom scenariju je poslednjih decenija stvoreno mnogo zemalja gubitnica, a jedini pobednici uvek su bile moćne zapadne banke koje su, u bezdušnom lovu za kapitalom, spremne na sve.
Profesor Štiglic kaže kako, ovakve planove koji se stvaraju u tajnosti, uvek vodi apsolutistička ideologija koja ne poznaje humanost.
Srbija pod okupacijom
Da izvođenje ovog plana možemo da vidimo na delu i u Srbiji, može se primetiti ako se pogledaju ekonomski potezi svih vlasti u Srbiji od početka okupacije 5. Oktobra 2000. pa do dana današnjeg.
Nema boljeg dokaza o tome da je ova zemlja postala kolonija takozvanih špekulativnih kapitalista od činjenice da se najviši državni službenici, pa i predsednik Republike, sastaju redovno sa ljihovim predstavnicima.
Koliko juče, u Srbiji je bio sin najpoznatijeg svetskog špekulativnog kapitaliste, Đerđa Soroša i sastao se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
U videu ispod možete da pogledate kako profesor Štiglic objašnjava pljačkalje država. Video je sa prevodom…
(Fejsbukreporter,Pravda)
