Rezolucija SB UN 1244 je sveobuhvatni dokument od desetak stranica. U njemu ima i povoljnih i nepovoljnih stavova, zato prilaz treba da bude celovit, a neselektivan, i pogotovo da se ne ograničava samo na ono što za Srbiju nije povoljno.
Nerazumljivo je zašto se zapostavljaju odredbe tog dokumenta o garantovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, a ističu posve neosnovane optužbe.
Tačno je da se u Rezoluciji SB UN 1244 govori o SRJ, ali je tačno i to da je Srbija pravna naslednica SRJ.
[adsenseyu1]
Srbija treba da zahteva celovito i dosledno sprovođenje Rezolucije 1244. To, pored ostalog, znači da treba da zahteva i ostvarivanje prava na slobodan i bezbedan povratak oko 250.000 Srba i drugih nealbanaca na svoja imanja i u domove na Kosovu i Metohiji, tim pre što su pripadnici drugih zajednica to pravo odavno ostvarili.
Zbog čega to ne zahtevamo, šta postižemo ćutanjem? Ne smemo se miriti sa posledicama etičkog čišćenja Srba.
Vidimo da strani državnici, i kada su u Beogradu, ali i inače, ističu vrednosti Rezolucije 1244 kao najvažnijeg pravnog oslonca Srbije. Na drugoj strani, naši predstavnici se pozivaju na taj dokumenat selektivno, samo kada nam dogori do nokata — kada Priština formira vojsku, kada uzurpira Trepču, kada ugrožava Gazivode i slično. Šta se time dobija?
Srbija ne sme da trguje svojim neotuđivim pravom na Kosovo i Metohiju, da prihvata podvale i prevare kakve je već doživela, pogodbu po modelu — državna teritorija za maglovito obećanje članstva u EU.
Srbija treba da ostane otvorena za mirno, uravnoteženo političko rešenje, ali samo u okviru Rezolucije SB UN 1244 kao imperativnog pravnog dokumenta. Ne treba da žuri i da ugađa bilo kome sa strane. Za sad ne postoje uslovi za uravnoteženo i održivo rešenje, jer Brisel nudi samo ono što je isključivo u geopolitičkom interesu Zapada i njegove konfrontacije sa Rusijom. Ne smemo naredne generacije lišiti mogućnosti da u povoljnim uslovima postignu pravedno i održivo rešenje.
Zbog „bregzita“, sudbonosnih izbora za EP i podela EU je u najdubljoj krizi od svog osnivanja. Politička situacija u SAD je nestabilna, jer je veliko pitanje u kojoj meri sadašnja administracija upravlja glavnim političkim tokovima.
Trgovinski ratovi, sankcije na sve strane, pretnje novim oružanim intervencijama, stalni udarci međunarodnom pravnom sistemu, trka u naoružanju, usporavanje svetskih privrednih tokova, produbljivanje nepoverenja i konfrontacije globalnih faktora globalizuju nestabilnost.
Da li je u tim uslovima realno očekivati pravedno, stabilno i održivo rešenje za Kosovo i Metohiju?
Poštovanje Rezolucije 1244 je uslov mira i stabilnosti u Evropi, jer Katalonija nije jedini slučaj separatizma u Evropi, ima ih bar još desetak koji čekaju u redu da se legitimizuju i legalizuju. Valjda je postalo jasno da ne postoje „unikatni“, izuzetni separatizmi.
Iluzorno je čuvati mir na Balkanu po nemačkom, britanskom ili sličnim modelima koji se u istoriji nisu pokazali kao najbolji. I pre 80 godina lideri zapadnoevropskih zemalja su „čuvali“ mir pravno obavezujućim dokumentom o oduzimanju Sudetske oblasti od Čehoslovačke i tada nastojeći da izoluju SSSR, kao što danas pokušavaju da izoluju Rusiju. Znamo kako su mir „sačuvali“.
Teško je razumeti zašto srpski zvaničnici javno ističu samo ono što otežava poziciju Srbije, zašto govore da je Srbija sve izgubila, a onda se ljute što Priština takve izjave prima kao ponudu.
Čemu služi kampanja za „smanjivanje očekivanja srpske javnosti“, od koga smo takav savet prihvatili? Koja su to tuđa prava ili teritorije koje bi srpska javnost želela da prisvoji, oduzme, uzurpira od njihovih vlasnika ili titulara?
Živadin Jovanović (Sputnik)
