Završna reč ambasadora Vladimira Kršljanina na konferenciji „Kultura sećanja i negovanje istorijske istine“ održanoj 19. oktobra 2024. u Ruskom domu u Beogradu:
Zahvaljujem se svima za ovu nezasluženu čast, ukazanu meni kao državnom službeniku – veteranu, da kažem nekoliko rečenica na samom kraju.
Pre svega, izražavam zahvalnost svima koji su učestvovali u pripremi ovog događaja, na čelu sa Zoranom Antićem, Aleksandrom Rastovićem, Ambasadom RF.
Rezultat koji će se tek videti kad sutrašnji dan prođe, ali već po istupanjima visokih predstavnika Rusije i Srbije na početku današnjeg skupa, pokazuje se veoma jasno, a pre svega jučerašnjom čestitkom predsednika Putina predsedniku Vučiću, da 20. oktobar, Dan oslobođenja Beograda, zaista postaje zajednički praznik Srbije i Rusije, kako je to juče precizno rekao gospodin Kosačov.
Ogromni su za to razlozi, koje ne treba objašnjavati, a nama takav praznik ite kako treba.
Deveti maj je praznik čitavog sveta, pre svega Evrope, koja je oslobođena od fašističke okupacije, ali i mnogih delova sveta koji su oslobođeni u istom času, pa je i naš praznik, ali je 20. oktobar srpsko-ruski praznik koji se ni sa čim drugim u istoriji ne može porediti, pa je i to jedan od razloga zašto ćemo sutra Besmrtni puk prvi put imati i 20. oktobra, a ne samo 9. maja, a za jako opravdanje postoji.
Pobeda nad fašizmom je najveći događaj i najveći i jedini konsenzus postignut u istoriji čovečanstva.
Ne možemo ni jedan istorijski događaj sa tim da uporedimo – u smislu da su svi i naučni i politički faktori cele planete zauzeli o tome isti stav. Taj konsenzus i ta pobeda su zasnovani na istorijskoj ulozi Sovjetskog Saveza i Crvene Armije, zapravo Istorijske Rusije.
Zbog te pobede i te snage je stvorena antihitlerovska koalicija koja je omogućila taj istorijski konsenzus i tu su zajedno sa Sovjetskim Savezom bili SAD i Velika Britanija tokom gotovo čitavog Drugog svetskog rata, a kasnije su se tom društvu, među stalnim članicama Saveta bezbednosti UN, priključile, s razlogom, i Francuska i Kina.
Istovremeno, Srbija je bila najjači saveznik Crvene Armije u porobljenoj Evropi, odnosno naši NOV i POJ, kojima su Srbi činili najveći deo.
Na osnovu te pobede i tog konsenzusa stvoren je sistem međunarodnih odnosa i međunarodnog prava, koji još uvek branimo, jer je u interesu svih.
Osuda fašizma je neupitna, ali danas se vidi da se u istu ravan mora staviti deo zapadne oligarhije – zakulise, koji iako ne proklamuje otvoreno fašističku ideologiju, doprineo je, kako nastanku fašizma, tako i njegovom očuvanju do danas.
Posebno su indikativne sudbina bivše Jugoslavije, koja je od istih naci-fašističkih snaga i gotovo na isti način razbijena i 1941. i 1992, i sudbina bivše Ukrajine – u oba slučaja su zapadne vlade (i njihove tajne službe!) upotrebile fašiste (ustaše, baliste, banderovce) za raspirivanje sukoba.
Time se pokazao civilizacijski jaz. Zapad je krenuo da uništi civilizaciju – istorijsku Rusiju i najpre istorijsku Srbiju, kao njenu predstražu. Na neki način se istorija ponavlja, zato što svi učesnici konsenzusa 1945. nisu bili dovoljno iskreni, a i zato što danas ponovo imamo svetsku većinu koju predvodi Rusija, na čelu otpora (koji je započela Srbija 90-ih), i koja je pred novom fazom stvaranja međunarodnih odnosa utemeljenih na tekovinama Velike Pobede nad fašizmom.
Time će oligarhija, koja se suprotstavlja svetskoj većini, biti izjednačena sa njenim fašističkim nusproduktima i uklonjena sa istorijske scene.
To su neke projekcije. Ali te projekcije moraju da počivaju na čvrstom temelju, a taj čvrsti temelj je duboko istorijsko poznavanje i afirmacija istorije i dostignuća Drugog svetskog rata, o čemu je pre svega bilo reči na ovoj konferenciji.
Nesumnjivo je da se mora čuvati i produbljivati istina o antifašističkoj borbi, bez ikakvih revizija, relativizacija i odstupanja od suštine. To je preduslov da se odbrane tekovine pobede nad fašizmom, na dobrobit čovečanstva. Time branimo mir, slobodu, demokratiju, ravnopravnost, solidarnost i razvoj.
Rusija i Srbija, koje su imale najveću ulogu u pobedi nad fašizmom, moraju biti saveznici i u odbrani tekovina te pobede, što smo, nadam se, i danas pokazali, ali je potrebno da to još više predstavljamo našoj javnosti. To je sad potrebno, više nego ikad, i nama, i čitavom svetu.
Vladimir Kršljanin
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
