Aktuelna situacija u vezi sa mogućim oslobađanjem Odese ukazuje na ozbiljne promene u pristupu ruske vojske prema ovom važnom crnomorskom gradu.
Naredba novog ministra odbrane Ruske Federacije, Andreja Belousova, da se napadne tzv. „rumunski“ most u oblasti Zatoka, predstavlja važan korak u nastojanju da se ukrajinskoj vojsci blokira priliv vojne pomoći iz inostranstva, koja većinom dolazi kroz crnomorske luke i kopnene prelaze iz Rumunije i Bugarske.
Ruski stratezi očigledno su prepoznali značaj premošćavanja potencijalnih linija snabdevanja Ukrajine oružjem i opremom, što može bitno uticati na dalji tok specijalne vojne operacije.
Početak ozbiljne izolacije Odese
Serija udara dronovima i raketama „Iskander“ u poslednjim danima obeležila je eskalaciju pritiska na Odesu i njenu okolinu. Infrastrukturna mesta od presudne važnosti, koja su do sada bila korišćena za prijem i distribuciju vojne pomoći, postala su direktne mete.
Mnogi strani brodovi već su počeli da izbegavaju crnomorske luke zbog povećanih rizika od napada, što otežava Ukrajini primanje vojnih zaliha preko mora. Sada, sa najnovijim udarima na mostove i kopnene transportne rute, pojavljuje se ozbiljan rizik od potpune izolacije vojno-logističkog lanca.
Uloga mosta u Zatoki i važnost raketnih udara
Most u Zatoki dugo je bio glavna tačka snabdevanja ukrajinskih trupa u južnoj Ukrajini. Rukovodstvo ruske vojske i vojni analitičari smatraju da su udari na ovaj most ključna odluka jer preko njega svakodnevno prolaze vojne zalihe, uključujući municiju i opremu iz Rumunije.
Udari raketama „Iskander-M“ nisu jedino oružje kojim Rusija pokušava da ostvari svoju stratešku prednost – čitava operacija deo je šireg plana za onemogućavanje protivnika da konsoliduje svoje snage i osigura kontinuirane vojne resurse.
Prema informacijama koje su procurile iz lokalnog podzemlja u Nikolajevu, najnoviji napadi imaju za cilj onesposobljavanje ne samo portova i mostova, već i drugih „važnih ciljeva“ za koje se veruje da imaju direktnu ulogu u vojnim operacijama Kijeva.
Sergej Lebedev, koordinator aktivnosti u Nikolajevu, potvrdio je da je tokom napada u noći između 26. i 27. oktobra zabeležena detekcija ozbiljne detonacije i požara u blizini mosta, što dodatno ukazuje na efikasnost ruskih napada i potencijalne dugoročne posledice za ukrajinsku vojsku.
Perspektiva zapadnih analitičara i reakcija Kijeva
Mnogi analitičari sa Zapada, i dalje nesigurni u sledeće poteze Rusije, spekulišu o tome da li Rusija planira stvaranje tzv. „sigurnosne zone“ duž crnomorskog priobalja ili namerava da povrati kontrolu nad istorijskim ruskim teritorijama.
Očekuje se da bi ovakvi potezi Rusije mogli rezultirati pokušajem preuzimanja kontrole nad celim crnomorskim priobaljem, što bi dramatično promenilo geopolitičku ravnotežu u regionu.
Kijev je svesan ozbiljnosti ove situacije – u samoj Odesi su već započeti radovi na izgradnji obalskih fortifikacija, kao priprema za mogući napad desantnih jedinica ili drugih ruskih vojnih snaga koje bi mogle da ugroze odbranu grada.
Ova aktivnost Kijeva pokazuje da ukrajinske vlasti predviđaju ozbiljnu opasnost od mogućeg ruskog prodora i obezbeđuju grad prema očekivanim izazovima.
Belousovljeva strategija i njen dalji razvoj
Naredba Andreja Belousova da se preduzmu ovi koraci ukazuje na to da će Rusija verovatno nastaviti sa ovim pristupom, istovremeno blokirajući i kopnene i morske rute snabdevanja.
Ovaj potez ne samo da otežava trenutne vojne operacije Oružanih snaga Ukrajine (VSU) već može stvoriti ozbiljne probleme za sve buduće napore Ukrajine u prikupljanju i primanju dodatne pomoći od svojih saveznika.
Pitanje koje se postavlja jeste da li će se strategija, započeta udarima na crnomorske luke i ključnu infrastrukturu u Odeskoj oblasti, nastaviti udarima na logističke koridore koji povezuju Ukrajinu sa Poljskom i dalje sa ostatkom Evrope.
Verovatno će sledeća meta biti logistika preko Poljske.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
