Do kraja godine Srbija će potpisati sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, najavila je premijerka Ana Brnabić dodajući da će to ojačati srpsku ekonomiju.
Kako je rekla, prioriteti vlade koju vodi u 2023. godinu su sporazumi o slobodnoj trgovini ne samo sa Kinom, nego i sa Egiptom i Ujedinjenim arapskim Emiratima.
Sporazum sa Kinom najavljivao je prošle godine i ministar trgovine Tomislav Momirović, napominjući da je izvoz u tu zemlju u poslednjih pet godina povećan petnaest puta.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Profesor međunarodne ekonomije na Univerzitetu u Londonu Uroš Delević za RT Balkan kaže da nije neobično što pregovori sa Kinom toliko dugo traju, jer ekspertski timovi pregovaraju o doslovno svakom pojedinačnom proizvodu.
„Trgovinski sporazumi se uvek dugo pregovaraju, i pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji traje već 10 godina“, napominje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, važnost sporazuma o međunarodnoj trgovini je u tome što doprinose povećanju trgovinske razmene, a u njoj najveću korist ima ona strana koja ima šta da izveze.
Glavnu prednost sporazuma s Kinom Delević vidi u tome što će diverzifikovati, odnosno uneti raznovrsnost u spoljnoj trgovini Srbije koja je izuzetno koncentrisana samo u jedan region – Evropsku uniju.
„Ovako bi se smanjio ucenjivački kapacitet Zapada. Srbija ima bilateralni sporazum o investicijama sa Kinom, tako da je ovo logičan nastavak sporazuma u kontekstu našeg učešća u projektu ‘Jedan pojas, jedan put'“, kaže Delević.
On dodaje da bi sporazum trebalo da srpskim kompanijama omogući da diverzifikuju svoje poslovanje, što je izuzetno važno.
„To načelo diverzifikacije je osnovno načelo – ne stavljati sva jaja u istu korpu. To je ono što nažalost naša država radi godinama i posle se čudi kako dolazi do tog ucenjivanja po raznim osnovama. Vidite to na primeru oko pitanja Kosova, ucenjuje se nekim ekonomskim aspektima, tobože će se povući investicije i tako dalje“, navodi Delević.
Evropska unija izvukla korist iz sporazuma o slobodnoj trgovini sa Srbijom
Govoreći o posledicama sporazuma o trgovini, naš sagovornik navodi primer sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, koji su zemlje poput Nemačke iskoristile da bi Srbiju upotrebile kao „protočni bojler za svoje konkurentne prednosti“.
„Sa druge strane, učešće srpskih proizvoda na rafovima nemačkih supermarketa je na nivou statističke greške“, kaže Delević.
On dodaje da je zato uz sporazum o slobodnoj trgovini neophodno sklopiti sporazum o pravednoj trgovini.
Naš sagovornik dodaje da je glavno pitanje zašto je država dozvolila da se dominantna zaposlenost u Srbiji generiše kroz strane zapadne kompanije, umesto da se stvori domaća privreda koja može da generiše istu tu zaposlenost.
„Neko misli da komapnije koje su uložile ogroman novac u lukrativne poslove u Srbiji će sad naprasno od toga odustati zbog nekih političkih neslaganja Srbije i Zapada. To je nemoguće. Oni koji to pričaju bi trebalo da navedu barem jednu jedinu kompaniju koja je to izričito rekla – mi smo ovde uložili stotinu miliona evra i sad ćemo to povući ako vi ne uvedete sankcije Rusiji, ili ne priznate nezavisnost Kosova. To su stvari koje nemaju nikakve veze sa realnošću i kompanije se vode isključivo lukrativnim motivima i one će ostati u Srbiji sve dok u Srbiji dobro zarađuju“, izričit je Delević.
[adsenseyu1]
Kina nije dalje Srbiji od Nemačke
Na pitanje da li ocene kako je tržište Evropske unije bliže Srbije o kineskog, te da ne treba očekivati velike promene po ekonomiju, Delević kaže da su takve ocene nerealne i neutemeljene.
„Kako može Kina biti dalje Srbiji od Nemačke, ili od Engleske? To je potpuno besmisleno. Jeste da postoje ograničenja kad su u pitanju količine, u smislu, ako nemate dovoljne količine proizvoda, povećava se trošak transporta. Međutim, regionalnom integracijom, zajedničkim nastupanjem kompanija na trećim tržištima, takve stvari se prevazilaze“, kaže Delević.
On dodaje da je geografska bliskost u međunarodnoj trgovini važna u inicijalnoj multinacionalizaciji preduzeća, jer inicijalno izvozite u region.
„Ako ste američka kompanija, inicijalno ćete izvoziti u Kanadu, ili Meksiko, i tako dalje. Ako ste srpska kompanija inicijalno ćete izvoziti u Bosnu i Hercegovinu ili u Crnu Goru. Ali se s vremenom i povećanjem vaše konkurentne prednosti širite i geografska udaljenost postaje irelevantna“, rekao je naš sagovornik.
Napominje da je izvoz Srbije u Kinu u periodu od 2019-2022. godine porastao više od 70 odsto, dok je uvoz iz Kine porastao za 40 odsto.
„To ukazuje na veći ulazak na kinesko tržište s naše strane. To su pre svega proizvodi i poluproizvodi bakra i drvna građa, to su proizvodi kojima mi možemo da dominiramo tamo. Međutim, važno je reći da su to proizvodi vrlo niskog nivoa prerade“, rekao je Delević.
Imajući u vidu da je Brnabić kazala da očekuje priliv novih tehnologija iz Kine u Srbiju, naš sagovornik kaže da je pitanje da li taj uvoz iniciraju multinacionalne strane kompanije u vlasništvu država iz kojih se uvozi.
„Ako imamo situaciju da je uvoz visokih tehnologija zasnovan na proizvodnji multinacionalnih stranih kompanija, to će imati samo sporadični makroekonomski efekat u vidu zapošljavanja, spoljnotrgovinskog balansa i tako dalje, ali neće imati pravi efekat na razvoj naših kapaciteta“, smatra Delević.
On napominje da je važno da imamo domaće privredne subjekte koji su konkurentni na međunarodnom tržištu.
„Ako Srbija može da ima neku korist od međunarodnog sporazuma sa Kinom to je pre svega ako dođe do toga da sama ima visok nivo prerade u proizvodima koje izvozi. Bitno je i da su u pitanju proizvodi dominantno domaćih privrednih subjekata, a ne nemačkih fabrika u Srbiji“, dodaje Delević.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
