Raspad Jugoslavije mogao je biti izbegnut brzom evropskom perspektivom, ocenili su eksperti za Balkan.
„Raspad Jugoslavije pre 30 godina nije bio neizbežan, njeni ekonomskim i politički problemi bili su rešivi, ali je za to zemlji bila potrebna perspektiva brzog pristupa EU“, ukazano je na onlajn diskusiji Bečkog ekonomskog instituta (WIIW).
Taj region, dodali su, sada je region nerešenih problema, a EU će ponovo malo doprineti njihovom rešavanju.
„Jugoslavija je bila u stanju da reši svoje probleme“, ocenio je ekonomista WIIW Vladimir Gligorov.
Sin prvog predsednik Makedonije Kire Gligorova rekao je da je rešenje trebalo da bude demokratizacija i da bi krivicu pre svega pripisao Srbima, ali dodaje i da su svi imali svoju ulogu u razbijanju Jugoslavije.
„Demokratizacija je bila, najverovatnije, ključna“, smatra i profesor ekonomije iz Ljubljane Mojmir Mrak. Rekao je da su građani Jugoslavije 1970-tih živeli iznad svojih mogućnosti, a da je nakon smrti Josipa Broza Tita ekonomsko okruženje postalo teže.
U drugoj polovini 1980-tih postojala je, ukazuje, ideja konfedereacije, ali je bilo nemoguće pronaći dogovor. „Ne verujem da bi konfederacija bez izgleda na brzi prijem u EU rešio problem“, uveren je Mrak, koji je učestvovao u pregovorima o pristupu Slovenije EU.
Gligorov, takođe, smatra da je Jugoslavija bila u dobroj poziciji da je mogla dati važan doprinos EU. „Bilo je nezamislivo da bilo koja druga zemlja socijalističkog sveta pre Jugoslavije može postati članica EU, da nije došlo do raspada“, naglasio je on.
Osnivač kosovskog dnevnika „Koha Ditore“ Veton Suroi kritikovao je Srbiju, rekavši da je raspad Jugoslavije počeo ne otcepljenjem Slovenije i Hrvatske, već, kako tvrdi, Srbije koja je navodno stavila svoj ustav iznad jugoslovenskog.
Danas zemlje Zapadnog Balkana nisu samo geografski izolovane i zatvorene, već su taoci nerešenih konflikata.
„Ovo je region nerešenih konflikata u trouglu Srbije, BiH i Kosova“, rekao je Suroi koji je kazao da ne veruje da će se, u integraciji regiona narednih deset godina nešto „dramatično dogoditi“.
I Gligorov je pesimista da EU može rešiti probleme na Zapadnom Balkanu.
„Situacija je haotična. Ako pogledate Srbiju, Bosnu ili Kosovo vidite skup problema koji postoje veoma dugo i ne nazire se rešenje. EU je napravila grešu što zemlje kao što su Severna Makedonija i Crna Gora nije nagradila za njihove napore“, objasnio je on.
Gligorov ističe i da je zabluda da se mora rešiti samo „srpski problem“ i da će ostali sami od sebe da se reše.
Nekadašnja šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić ocenila je da je problem zemalja na Balkanu što se uvek odlučuju za herojstvo i dramatiku, umesto za funkcionišuće države i predvidivost.
(tanjug)
