Optužba za silovanje sastavljena s falsifikovanim dokazima u Švedskoj, pritisak Velike Britanije da ne odustane od slučaja, pristrasni sudija, pritvor u zatvoru maksimalne bezbednosti, psihološka tortura i uskoro izručenje Sjedinjenim Državama gde bi mogao da dobije do 175 godina zatvora zbog otkrivanja ratnih zločina.
Po prvi put je specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za torturu Nils Melzer, detaljno govorio o eksplozivnim otkrićima o slučaju osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža.
Zašto je zanimljiv Džulijan Asanž?
Ovo me nedavno pitalo nemačko Ministarstvo psoljnih poslova? Je li Asanž žrtva mučenja?
Šta ste odgovorili?
Ovaj slučaj spada u moj mandat na tri različita načina. Prvo, Asanž je objavio dokaze sistemskog mučenja. Ali umesto odgovornih za mučenje progoni se Asanž. Drugo, on je sam maltretiran do tačke nastanka simptoma psihološkog mučenja. I treće, uskoro će biti izručen zemlji u kojoj su ljudi poput njega zatvoreni u zatvorske uslove koje Amnesty International izjednačava s mučenjem. U osnovi, Asanž je otkrio slučajeve mučenja, sam je bio mučen i u Sjedinjenim Državama bi mogao biti mučen do smrti. Kako slučaj poput ovog spada u područje moje odgovornosti? Naime, slučaj ima simbolično značenje i tiče se svakog građanina svake demokratske zemlje.
[adsenseyu1]
Zašto se pre niste brinuli?
Zamislite tamnu sobu. Odjednom neko upali svetlo i osvetli takozvanog slona u sobi i prokaže ratne zločince i korupciju. Asanž je čovek koji stoji iza reflektora. Na trenutak su vlade bile zapanjene, ali ovde se svetlo pažnje odmah okreće protiv njega, pod optužbom za silovanje. To je klasični manevar usmeren na manipulisanje javnim mišljenjem. Slon ponovo nestaje u tami, daleko od znatiželjnih očiju. Fokus se usmerava na Asanža, kako provodi dane u ambasadi ili kako hrani svoju mačku. Odjednom sve što znamo jeste da je Asanž silovatelj, haker, špijun i narcis. Dok zlostavljanja i ratni zločini koje nam je otkrio nestaju u mraku. Evo, priznajem da sam i ja podlegao tome.
Krenimo ispočetka. Šta vas je navelo da se bavite slučajem?
U decembru 2018. su njegovi advokati tražili da intervenišem. U početku sam odbio. Bio sam preopterećen molbama i nisam bio baš dobro upoznat s tim slučajem. Moj utisak, pod velikim uticajem medija, takođe je bio pomućen predrasudom da je Asanž na neki način kriv i da želi da manipuliše sa mnom. U martu 2019. godine njegovi advokati su ne drugi put kontaktirali, jer je sve više toga išlo u prilog tvrdnji da će Asanž biti izbačen iz ekvadorske ambasade. Poslali su mi neke ključne dokumente i sažetak slučaja. Smatrao sam da moj profesionalni integritet zahteva da barem pogledam materijal.
I što je bilo onda?
Odmah sam shvatio da nešto nije u redu. Video sam protivrečja koja nisam mogao da razumem usprkos mom bogatom pravnom iskustvu. Zašto bi osoba bila podvrgnuta istrazi za silovanje devet godina, a da nikad nije podignuta optužnica.
Je li to nešto neobično?
Nikad nisam video takav slučaj. Svako može da pokrene preliminarnu istragu protiv bilo koga, jednostavno odlaskom u policiju i optuživanjem druge osobe da je počinila zločin. Međutim, švedske vlasti nikada nisu brinule o svedočenju Asanža. Namerno su ga ostavili po strani. Zamislite da ste vi opotuženi za silovanje pre devet i po godina i to od strane čitavog državnog aparata i medija, a da pritom nikada nemate priliku da se branite, jer optužbe nikada nisu zvanično iznete.
[adsenseyu4]
Tvrdite da švedsku vlast nikada nisu interesovala svedočenja Asanža. Ali mediji i vladine agencije poslednjih godina govore sasvim drugačiju priču. Kažu da je pobegao od švedskog pravosuđa kako bi izbegao osudu.
To sam mislio sve dok nisam započeo istragu. Sve je upravo suprotno. Asanž je nekoliko puta kontaktirao švedske vlasti kako bi im izneo činjenice, ali vlasti to nisu dopustile.
Kako to mislite: “Vlasti to nisu dopustile”?
Mogu li da počnem ispočetka? Dobro govorim švedski i tako sam uspeo lično da pročitam sve originalne dokumente. Nisam mogao da verujem svojim očima. Prema svedočenju dotične žene, silovanje se nikada nije dogodilo. I ne samo to. Stokholmska policija je kasnije izmenila svedočenje žene, a da ona u tome nije učestvovala, kako bi optužba za silovanje postala barem uverljiva. Sa sobom imam sve dokumente, elektronsku poštu i poruke.
“Policija je kasnije modifikovala svedočenje žene”. Kako tačno?
Žena po imenu S.V. 20. je, u avgustu 2010., ušla u policijsku stanicu u Stokholmu s drugom ženom po imenu A.A. Prva žena, rekla je da je imala seks sa Asanžom, ali da nije koristio kondom. Žena se bojala da je dobila HIV i želela je da zna da li je moguće prisiliti ga na testiranje. Rekla je da se zaista brine. Policija je zabeležila njegovo odlaganje i odmah obavestila državnog tužioca. Još pre završetka ispitivanja S.V. je obaveštena da će Asanž biti uhapšen pod optužbom za silovanje. S.V. je bila šokirana i odbila je da nastavi ispitivanje. Dok je još bila u policijskoj stanici, prijatelju je poslala poruku rekavši da ne želi da optuži Asanža.
Šta to znači?
S.V. nikada nije optužila Asanža za silovanje. Odbila je da učestvuje u daljem ispitivanju i vratila se kući. Uprkos tome, dva sata kasnije se na naslovnoj strani švedskog tabloida Expressen pojavio naslov koji kaže da je Asanž osumnjičen za dva silovanja.
Dva silovanja?
Da, jer je tamo bila i druga žena, A.A. Ali ona nije želela da se žali. Jednostavno je išla sa S.V. u policijsku stanicu. Ona toga dana nije ni bila ispitivana. Ali, kasnije je rekla da ju je Asanž seksualno maltretirao. Očigledno je da ne mogu znati da li je to istina ili ne. Sećam se samo redosleda događaja. Žena ulazi u policijsku stanicu. Ne želi da podnese žalbu već traži test za HIV. Policija odlučuje da bi to mogao da bude slučaj silovanja i prosleđuje ga tužiteljima. Žena odbija da nastavi s tom verzijom i vraća se kući, pišući svom prijatelju da joj to nije bila namera, ali policija želi “da dobije” Asanža. Dva sata kasnije slučaj je u novinama. Danas znamo da su vesti prenete, a da nisu tražili od Asanža da da izjavu. A druga žena, koja je navodno silovana, saslušana je tek 21. avgusta.
Šta je druga žena rekla na ispitivanju?
Rekao je da je svoj stan dala na raspolaganje Assangeu, koji je bio u Švedskoj na konferenciji. To je bio mali apartman. Kad je Assange bio gost u stanu, vratila se kući ranije nego što se očekivalo, ali rekla mu je da nema problema i da mogu oboje spavati u istom krevetu. Te noći su imali sporazumni odnos s kondomom. Ali rekla je da ga je tijekom snošaja Assange namjerno probušio. Ako je istina, onda je to očito seksualni prijestup, takozvana “krađa”. No žena je također kasnije rekla da on nije primijetio puknuće kondoma. Ovo je kontradikcija u terminima koji bi trebali biti apsolutno razjašnjeni. Ako to nije primijetio, onda da ga nije namjerno „probio“.
Kako su se dve žene upoznale?
Nisu se stvarno poznavale. A.A. koja je ugostila Asanža je bila njena medijska službenica, a upoznala je S.V. na događaju na kojem je S.V. nosila ružičasti džemper od kašmira. Navodno je znala da je Asanža zanimala veza sa S.V. zato što je jedne večeri od prijatelja dobila poruku u kojoj kaže da je znao da je Asanž njen gost i da je zainteresovan za kontakt s njim. A.A. je odgovorila: „Izgleda da je Asanž trenutno u krevetu s devojkom u kašmiru”. Sledećeg jutra je S.V. razgovarala s A.A. telefonom i rekla joj da je zapravo spavala s Asanžom i da se boji da je zaražena HIV-om. Strah je verovatno bio stvaran, jer je S.V. čak išla na kliniku na konsultacije. Tada je A.A. predložila: „Idemo u policiju. Oni mogu da prisile Asanža na testiranje“. Dve žene su potom otišle u policiju, ali ne do najbliže stanice, već do prilično daleke u kojoj je dežurni bio prijatelj A.A., koji je bio taj koji je ispitivao S.V. U početku u prisustvu A.A., samim tim ne sledeći ispravan postupak. Do tog trenutka, međutim, jedini problem je u najmanju ruku bio nedostatak profesionalizma. Namerna zlopuotreba položaja pojavila se tek kad su odmah preko tabloida otkrili vest o sumnjivom silovanju i to su učinili bez da su išta pitali A.A. i protivno iskazu S.V. su Asanža proglsili odgovornim za seksualno nasilje. Slučaj je tada došao pred glavnog državnog advokata.
[adsenseyu1]
Ali tada se slučaj zapravo pokrenuo. Zašto?
Jer tada joj je nadređeni policajke koja je obavila ispitivanje napisao e-mail u kojem joj je rekao da napiše iskaz S.V.
Šta je promenila policajka?
Ne znamo, jer izvorna izjava napisana na računaru više ne postoji. Znamo samo da prvi iskaz, prema rečima glavnog tužioca, očigledno nije sadržavao naznake da je počinjen zločin. U modifikovanoj verziji piše da su njih dvoje imali različite odnose, sporazumne i zaštićene kondomima. Ali ujutro se, prema ovoj drugoj verziji, žena probudila i on je pokušao da prodre u nju bez kondoma. Pitala je: “Jeste li stavili kondom?” Odgovorio je: “Ne.” Zatim je rekla “Bolje je da nemaš AIDS” i pustila ga je da to učini. Izjava je izmenjena bez traženja dozvole dotične žene i ona je nije potpisala. Ovo je krivotvoren dokaz na kojem su švedske vlasti izgradile slučaj silovanja.
Zašto bi švedske vlasti učinile tako nešto?
Ključno je vreme. Krajem jula je Vikiliks u saradnji s New York Times-om, The Guardianom i Der Spiegelom objavio “Avganistanski ratni dnevnik” . Bilo je to jedno od najvećih curenja informacija u istoriji američke vojske. Sjedinjene Države odmah su zatražile da njihovi saveznici zaspu Asanža kaznenim prijavama. Mi nismo svesni sve korespondencije, ali izgleda da je Stratfor, konsultantska kompanija za bezbednost koja radi za američku vladu, savetovala američke funkcionere da preplave Asanža s kaznenim prijavama svih vrsta u idućih 25 godina.
Zašto se Asanž nakon toga nije obratio policiji?
Učinio je to. Pre sam to spomenuo.
Onda, molim vas, objasnite bolje?
Asanž je iz novina saznao za optužbe za silovanje. Kontaktirao je policiju kako bi dao izjavu. Iako je skandal već izašao u javnost, to mu je bilo dopušteno tek devet dana kasnije, kada je optužba za silovanje S.V. već bila povučena. Ali postupci vezani za seksualno uznemiravanje nad A.A. još uvek traju. 30. avgusta 2010. Asanž se pojavio policijskoj stanici kako bi dao izjavu. Ispitivao ga je isti agent koji je naredio da se napiše izjava S.V. Na početku razgovora Asanž je rekao da je spreman da da izjavu, ali je dodao da ne želi da se to prenese u medije. To je bilo njegovo pravo i zajamčeno mu je. Ali te iste večeri opet je bilo u svim novinama. Podatke medijima su mogle dati samo vlasti, jer niko drugi nije bio prisutan na njegovom ispitivanju. Namera je očigledno bila da se Asanž okleveta.
Odakle priča da je Asanž pokušao da izbegne švedske pravosudne funkcionere?
Ta verzija je izmišljena i ne podudara se s činjenicama. Da je pokušao da se sakrije, ne bi samoinicijativno došao u policijsku stanicu. Na temelju izmenjene izjave S.V. podneta je žalba protiv pokušaja tužioca da obustavi istragu, a slučaj silovanja ponovo je otvoren 2. septembra 2010. Po službenoj dužnosti je za obe žene kao zakonski zastupnik imenovan Borgstrom. Bio je partner u advokatskoj kompaniji bivšeg ministra pravosuđa Tomasa Bodstroma, pod čijim je nadzorom švedsko bezbednoso osoblje otelo dvojicu muškaraca u centru Stokholma na zahtev Sjedinjenih Država. Muškarci su oteti bez ikakvog zakonskog postupka i potom predati CIA-i, koja je nastavila da ih muči, To pokazuje transatlantsku pozadinu čitave ove afere. Nakon što je istraga za silovanje nastavljena, Asanž je više puta putem svojih advokata saopštio kako želi da odgovori na optužbe. Odgovorni tužilac nastavio je da odugovlači. Jednom prilikom je odgovorio da je previše zauzet, a drugi put je bio odgovoran policajac. Tri nedelje kasnije, Asanžov advokat napisao je da njegov klijent apsolutno mora da ide u Berlin na konferenciju i zatražio je dozvolu da napusti zemlju. Tužilaštvo mu je dalo pismenu dozvolu da napusti Švedsku na kraći period.
[adsenseyu4]
I šta je bilo onda?
Poenta je da je istog dana kad je Asanž napustio Švedsku, kad još uvek nije bilo jasno hoće li odlaziti na kraći ili duži vremenski period, protiv njega raspisana poternica. Leteo je Scandinavian Airlines-om iz Stokholma za Berlin. Tokom leta su njegovi prenosni računari nestali iz prtljage. Po dolasku u Berlin, Lufthansa je zatražila istragu od švedske avio kompanije, ali čini se da je Scandinavian Airlines odbio da pruži bilo kakve informacije o tome.
Zašto?
Upravo je u tome problem. U ovoj aferi događaju se nemoguće stvari. Međutim, Asanž je odlučio da nastavi s putom u London, ali nije pokušao da se sakrije od pravosuđa. Preko svog švedskog advokata je predložio tužiocu nekoliko korisnih datuma za saslušanje u Švedskoj i ta korespondencija postoji. Tada se dogodilo da je Asanž saznao da je protiv njega pokrenut tajni postupak u Sjedinjenim Državama. Tada SAD to nisu htele da potvrde, ali danas znamo da je to bila istina. Od tada je Asanžov advokat počeo da govori da je njegov klijent spreman da svedoči u Švedskoj, ali je prvo zatražio diplomatsko jemstvo da ga Švedska neće izručiti Sjedinjenim Državama.
Da li je to bio realan scenario?
Apsolutno da. Nekoliko godina ranije, kao što je već spomenuto, švedske službe bezbdnosti predale su CIA-i dva tražioca azila, oba registrovana u Švedskoj, bez ikakvog zakonskog postupka. Zlostavljanja su započela već na aerodromu u Stokholmu, gde su njih dvojica maltretirana, drogirana i poslata u Egipat, gde su bili podvrgnuti mučenju. Ne znamo je li to bio jedini slučaj ove vrste, ali znamo za njih zato što su ti muškarci preživeli. Obojica su tada podnela žalbu agencijama za ljudska prava Ujedinjenih nacija i pobedili u njihovom slučaju. Švedska je bila prisiljena da plati odštetu od pola miliona dolara svakom od njih.
Je li Švedska prihvatila Asanžove zahteve?
Pravnici kažu da su tokom gotovo sedam godina u kojima je Asanž živeo u ekvadorskoj ambasadi dali više od 30 ponuda kako bi organizovali posetu Švedskoj za Asanža, ali u zamenu za jemstvo da neće biti izručen SAD-u. Šveđani su odbili da daju ovo jemstvo, rekavši da Sjedinjene Države nisu uputile zvaničan zahtev za izručenjem.
Kakvo je vaše mišljenje o zahtevima Asanžovih advokata?
Te vrste diplomatskih jamstava su norma u međunarodnoj praksi. Možete tražiti jemstvo da nećete biti izručeni zemljama u kojima postoji rizik od ozbiljnih kršenja ljudskih prava, bez obzira na to jesu li te zemlje podnele zahtev za izručenjem ili ne. To je politički postupak, a ne pravni. Evo primera. Recimo da Francuska traži od Švajcarske da izruči kazahstanskog preduzetnika s prebivalištem u Švajcarskoj, ali je tražen i u Francuskoj i u Kazahstanu zbog utaje poreza. Švajcarska smatra da u Francuskoj nema opasnosti od mučenja, ali smatra da je takva opasnost moguća i u Kazahstanu. Dakle, Švajcarska kaže Francuskoj da će izručiti dotičnu osobu, ali želi diplomatsko jemstvo da neće biti izručen Kazahstanu. Odgovor Francuske ne bi bio: “Kazahstan nije ni podneo zahtev za izručenje!” Naprotiv, sigurno bi dali takvo jemstvo. Argumenti iz Švedske su u najboljem slučaju bili nedosledni. A ovo je samo jedna strana medalje. Drugo, a to kažem i na osnovu mog iskustva s uobičajenim međunarodnim postupkom, je da ako neka država odbije da izda takva diplomatska jemstva, svaka sumnja u dobre namere te zemlje postaje opravdana. Zašto Švedska nije dala te garancije? Na kraju, s pravnog gledišta, Sjedinjene Države nemaju apsolutno nikakve veze sa švedskim slučajem seksualnog uznemiravanja.
Zašto Švedska nije želela da da takva jemstva?
Pogledajte samo kako se rešava slučaj. Švedska se nikada nije brinula o interesima dveju žena. Čak i nakon što mu je uskraćeno jemstvo o izručenju, Asanž je i dalje želeo da svedoči. Rekao je: Ako ne možete garantovati da me neće izručiti, na raspolaganju sam za ispitivanje ovde u Londonu ili putem videokonferencije.
Ali, da li je normalno ili čak pravno prihvatljivo da švedske vlasti odlaze u drugu zemlju na takva ispitivanja?
To je dodatni pokazatelj da Švedska nije bila zainteresovana za otkrivanje istine. Upravo za ove vrste sudskih slučajeva postoji ugovor o saradnji između Ujedinjenog Kraljevstva i Švedske koji predviđa da švedski funkcioneri mogu putovati u Ujedinjeno Kraljevstvo ili obrnuto, kako bi sprovodili ispitivanja ili da se takva ispitivanja mogu obavljati putem videokonferencije. Tokom predmetnog razdoblja ova vrsta ispitivanja između Švedske i Velike Britanije održana je u 44 druga slučaja. Samo kad je reč o Asanžu, Švedska je insistirala na potrebi da se on pojavi lično.
Zašto?
Za takvo ponašanje postoji samo jedno objašnjenje, kao i za odbijanje davanja diplomatskih garancija i za odbijanje ispitivanja u Londonu. Hteli su da ga uhapse, a zatim zruče Sjedinjenim Državama. Brojna kršenja prava koja su se nakupila u Švedskoj tokom tih nekoliko nedelja preliminarnih istraga jednostavno je groteska. Država je ženama odredila pravnog savetnika koji im je rekao da kazneno tumačenje onoga što su pretrpeli zavisi od države, a ne više od njih. Kada je od savetnice zatraženo da objasni kontradikcije između izjava žena i izjava koje se drže tužioci, savetnica je odgovorila, misleći na žene: “Ah, ali one nisu pravnice”. Pet dugih godina švedski tužioci izbegavali su da ispitaju Asanža o navodnom silovanju, sve dok se njegovi advokati nisu žalili Vrhovnom sudu Švedske da prisili tužioce ili na podnošenje optužbi ili zatvaranje slučaja. Kad su Šveđani obavestili Veliku Britaniju da će ih možda prisiliti da napuste igru, Britanci su zabrinuti odgovorili: “Da se ne usuđujete ni da razmišljate o tome!”
Da li je zaista bilo tako?
Da, Velika Britanija, tačnije služba tužilaštva, želela je po svaku cenu da spreči Švedsku da odustane od slučaja. Čak i ako bi Britanci trebali da budu srećni što ne moraju da nastave da troše milione javnog novca, to su učinili, i ekvadorska ambasada je bila pod stalnim nadzorom kako bi sprečili moguće bekstvo Asanža.
Zašto su Britanci želeli da zaustave Šveđane da zatvore slučaj?
Moramo da prestanemo da verujemo da je postojao stvarni interes za sprovođenjem istrage zbog seksualnog uznemiravanja. To što je učinio Vikiliks jednako predstavlja pretnju vladajućoj klasi Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Francuske i Rusije. Vikiliks je objavio tajne državne podatke, a u svetu u kojem je, čak i u takozvanim “zrelim demokratijama”, tajnost porasla, to se smatra za temeljnu pretnju. Asanž je jasno rekao da se država više ne brine o zakonitoj poverljivosti, već ima za cilj da suzbije sve važne informacije u vezi s korupcijom i počinjenim zločinima
Što Asanžea čeka nakon izručenja?
Neće imati suđenje u skladu s vladavinom prava. To je još jedan razlog zašto ne smemo dopustiti izručenje. Njemu će suditi porota u Aleksandriji u Virdžiniji, gde deluje poznati “Sud za špijunažu”, koji se bavi svim slučajevima nacionalne bezbednosti u Sjedinjenim Državama. Odabir lokacije nije slučajan, jer su članovi žirija izabrani iz lokalnog stanovništva, a 85% stanovnika Aleksandrije radi u nacionalnoj bezbednosti, bilo da je to CIA, NSA, Pentagon ili Stejt Department. Kad se nekome sudi zbog narušavanja nacionalne bezbednosti pred takvom porotom, presuda se piše već na početku. Suđenja se uvek vode pred istim sudijom, iza zatvorenih vrata i na temelju tajnih dokaza. Niko nikad nije bio oslobođen za takav slučaj. Obično se zaključi da većina optuženih postiže sporazum u kojem priznaju deo krivice za dobijanje smanjene kazne.
Hoćete reći da Asanž neće imati pošteno suđenje u Sjedinjenim Državama?
Bez sumnje. Jer se američki vladini službenici pokoravaju naredbama svojih nadređenih i znaju da su učestvovali u agresivnim ratovima, činili ratne zločine i mučili bez straha da će morati da odgovarju za svoje postupke. Šta se dogodilo s lekcijama naučenim na suđenjima u Nirnbergu? Intenzivno sam sarađivao u ratnim zonama i znam da se u ratu događaju greške. To nisu uvek beskrupulozna krivična dela. Mnoga od njih posledica su stresa, iscrpljenosti i panike. To je razlog zašto savršeno razumem kada neka vlada kaže: „Iznećemo istinu i kao država ćemo preuzeti potpunu odgovornost za nanesenu štetu, ali ako se greška ne može izreći pojedincima direktno, nećemo izreći drakonsku kaznu.“ Ali izuzetno je opasno kada se istina potisne i zločinci ne privedu pravdi. U ’30-im su Nemačka i Japan napustile Ligu nacija. Petnaest godina kasnije svet je sveden na ruševine. Danas su se Sjedinjene Države povukle iz Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, a ni masakr “Kolateralno ubistvo”, ni mučenje CIA-e nakon 11. septembra, ni agresija na Irak nisu imali kriminalističku istragu. Sada Velika Britanija sledi isti primer. 2018. godine je obaveštajna komisija britanskog parlamenta objavila dva duga izveštaja koja pokazuju da je Velika Britanija bila mnogo više uključena u tajni program mučenja CIA-e nego što se pre verovalo. Odbor je preporučio pokretanje formalne istrage. Ali, prvo što je Boris Džonosn učinio nakon što je izabran za premijera bilo je da je otkazao tu istragu.
U aprilu je britanska policija izvukla Asanža iz ekvadorske ambasade. Kakvo je vaše mišljenje o onome što se dogodilo?
2017.godine je u Ekvadoru izabrana nova vlada i Sjedinjene Države su napisale pismo u kojem kažu da su spremne za saradnju. Očito je bilo uloženo mnogo novca, ali je preostala jedna prepreka koju je trebalo prevazići: Džulijan Asanž. Poruka je bila da su SAD spremne da sarađuju ako im Ekvador preda Asanža. U tom trenutku je ekvadorska ambasada počela da jača pritisak na njega. Otežavali su mu život, ali on se opirao. Tada je Ekvador ukinuo azil i dao zeleno svetlo Velikoj Britaniji da ga uhapsi. Kako je prethodna vlada dodelila ekvadorsko državljanstvo Asanžu, njegov pasoš je takođe blokiran, jer ustav Ekvadora zabranjuje izručenje svojih građana. Sve se to odvijalo preko noći i bez ikakvih pravnih postupaka. Asanž nije imao mogućnost da da izjave ili podnese žalbe. Istog dana uhapšen je i izveden pred britanskog sudiju, koji ga je osudio zbog kršenja uslova jemstva.
Šta mislite o ovoj ubrzanoj presudi?
Asanž je imao samo 15 minuta da razgovara sa svojim advokatom. Sam proces je trajao isto 15 minuta. Asanžov advokat je stavio veliki spis na sto i zvanično prigovorio jednom od sudaca zbog sukoba interesa. Ali, glavni sudija je odbacio te prigovore, a da ih nije ni ispitao. Asanž je tokom čitavog postupka izgovorio jednu rečenicu: “Ne priznajem krivicu”. Sudija se okrenuo prema njemu i rekao: “Vi ste narcisoidna osoba. Osuđujem vas za kršenje jemstva”.
Ako sam dobro razumeo, Asanž od početka nije imao šansu?
To je poeta. Ne kažem da je Asanž anđeo ili heroj. Ali to ne mora ni da bude. Govorimo o ljudskim pravima, a ne o pravima heroja ili anđela. Asanž je osoba i ima pravo da se brani i da ga tretiraju kao čoveka. Bez obzira za šta je optužen, Asanž ima pravo na pošteno suđenje. Ali to pravo mu je namerno uskraćeno u Švedskoj, Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i Ekvadoru. Umesto toga, ostavljen je da trune u sobi gotovo sedam godina. Tada su ga iznenada izvukli i osudili u nekoliko sati bez ikakvih priprema, zbog kršenja jemstva koje se sastojalo od dobijanja diplomatskog azila od druge države članice UN-a na temelju političkog progona, kako to zahteva međunarodno pravo i kao što se dogodilo s nebrojenim kineskim, ruskim i drugim disidentima u zapadnim ambasadama. Jasno je da je ono s čime se suočavamo slučaj političkog progona. U Britaniji za kršenje jemstva retko šalju u zatvor i sve obično rezultira samo novčanom kaznom. Asanž je osuđen na 50 nedelja u zatvoru maksimalne bezbednosti, što je očigledno nesrazmerna sankcija koja ima samo jednu svrhu: zadržati Asanža dovoljno dugo da Sjedinjene Države protiv njega mogu da pokrenu slučaj špijunaže.
Kao specijalni izvestitelj za mučenje pri Ujedinjenim nacijama, šta kažeti o trenutnim uslovima njegovog pritvora?
Velika Britanija negirala je Asanžu pravo da može da kontaktira svoje advokate u Sjedinjenim Državama, gde je pod tajnim postupkom. Njegov engleski advokat takođe se požalio da sa svojim klijentom nije imao pristup pregledu sudskih dokumenata i dokaza. U oktobru mu nije bilo dopušteno da u svojoj ćeliji ima ijedan dokument iz istražnog spisa. Uskraćeno mu je osnovno pravo na pripremu odbrane zagarantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Pored toga, on je u gotovo potpunoj izolaciji i to je potpuno nesrazmerna kazna za kršenje jemstva. Čim napusti svoju ćeliju, hodnici se prazne kako bi se sprečio kontakt s drugim zatvorenicima.
I sve to za obično kršenje jemstva? U kojem trenutku zatvor postaje mučenje?
Asanž je podvrgnut namernom psihološkom mučenju u Švedskoj, Velikoj Britaniji, Ekvadoru i Sjedinjenim Državama. Prvo kroz visoko proizvoljno postupanje protiv njega. Način na koji je Švedska vodila slučaj, uz aktivnu pomoć Britanije, bio je usmeren na pritisak na njega i zarobljavanje u ambasadi. Švedska nikada nije bila zainteresovana za otkrivanje istine i za pomoć dvema ženama, već da pritera Asanža u ćošak. Bila je to zloupotreba sudskog postupka čiji je cilj bio guranje osobe u situaciju iz koje neće moći da se brani. Tome se dodaju i mere nadzora, uvrede, ponižavanja i napadi političara iz ovih zemalja, uključujući pretnje smrću. Ova stalna zloupotreba moći je uzrokovala ozbiljan stres i teskobu Asanžu, uzrokujući značajna kognitivna i neurološka oštećenja. U maju 2019. godine posetio sam ga u njegovoj londonskoj ćeliji zajedno s dva iskusna i cenjena lekara, specijalizovana za forenzičku i psihološku proveru žrtava mučenja. Dijagnoza koju su postavila dvojica lekara bila je jasna: Džulijan Asanž pokazuje tipične simptome psihološkog mučenja. Ako ne dobije hitnu zaštitu, verovatno će se pogoršati njegovo zdravstveno stanje, a posledica bi mogla da bude smrt.
Šest meseci nakon što je Asanž u novembru 2019. godine stavljen u istražni pritvor u Velikoj Britaniji, Švedska je, nakon devet dugih godina, tiho zatvorila slučaj protiv njega. Zašto?
Švedska država, skoro deceniju, predstavlja javnosti Asanža kao seksualnog prestupnika. Onda su iznenada odustali od slučaja protiv njega na temelju iste argumentacije koju je izrazio prvi tužitelj iz Stokholma 2010. godine, kada je prvobitno obustavio istragu nakon samo pet dana. „Iako je izjava žene bila verodostojna, nije bilo dokaza da je počinjen zločin“, rekli su u Švedskoj. To je neverovatan skandal. Ali vreme nije bilo slučajno. Dana 11. novembra objavljen je zvanični dokument kojeg sam dva meseca ranije poslao švedskoj vladi. U dokumentu sam zatražio od švedske vlade da pruži objašnjenja u vezi s pedeset tačaka vezanih za posledice ljudskih prava u vezi s postupanjem u ovom slučaju. Kako je medij mogao odmah da bude obavešten, usprkos zabrani i iako ispitivanja još nije bilo? Kako je bilo moguće tvrditi da se silovanje dogodilo kada je žena osporila tu verziju? Dan kada je dokument objavljen, ja sam dobio odgovor iz Švedske: Vlada nema dodatnih komentara o slučaju.
Šta ovaj odgovor znači?
To je priznanje krivice.
Na koji način?
Kao specijalni izvestitelj UN-a, međunarodna zajednica mi je naložila da istražim pritužbe koje su podnele žrtve mučenja i, ako je potrebno, da od vlada tražim objašnjenja ili istrage. To je moj svakodnevni posao koji radim sa svim državama članicama UN-a. Iz mog iskustva mogu reći da su zemlje koje deluju ispravo gotovo uvik zainteresovane da mi daju odgovore potrebne da istaknem zakonitost njihovog ponašanja. Kad zemlja poput Švedske odbije da odgovori na pitanja koja je podneo posebni izvestitelj UN-a za mučenje, to znači da je vlada svesna nezakonitosti svog ponašanja i ne želi da preuzme odgovornost za to. Kad zemlja poput Švedske dopusti da se na taj način manipuliše, to znači da su naše demokratije i ljudska prava suočene s egzistencijalnom pretnjom.
Mislite li da je Švedska bila potpuno svesna šta radi?
Da, s moje tačke gledišta, Švedska je očigledno loše postupila. Da su postupili kako treba, ne bi bilo razloga da odbiju da odgovore na moja pitanja. Isto važi i za Britance. Nakon moje posete Asanžu u maju 2019. godine, trebalo im je šest meseci da mi odgovore s pismom na jednoj stranici, koje se u osnovi ograničilo na odbacivanje svih navoda o mučenju i svih nedoslednosti u pravosudnom postupku. Ako će da igraju ove igre, koja je onda svrha mog mandata? Ja sam posebni izvestitelj za mučenje pri Ujedinjenim nacijama. Imam mandat da postavljam jasna pitanja i da tražim odgovore. Koja je pravna osnova za uskraćivanje nekome osnovnog prava na odbranu? Zašto se čovek koji nije ni opasan ni nasilan drži u samici nekoliko meseci kada UN zakonski zabranjuje samicu u trajanju dužem od 15 dana? Nijedna od ovih država članica UN-a nije pokrenula istragu, niti je odgovorila na moja pitanja, a kamoli pokazala interes za dijalog.
Šta to znači kada države članice UN-a odbiju da pruže informacije posebnom izvestitelju za mučenje?
Da se radi o unapred postignutom dogovoru. Lažno suđenje se koristi kako bi Asanž bio primer. Poenta je u zastrašivanju drugih novinara. Usput, zastrašivanje je jedna od glavnih svrha upotrebe mučenja širom sveta. Poruka za sve nas je: „Ovo će vam se dogoditi ako oponašate model Vikiliksa!“ To je tako opasan model zbog njegove jednostavnosti. Ljudi koji dobijaju osetljive informacije od svojih vlada ili kompanija mogu ih preneti Vikiliksu, ali izvor ostaje anoniman. Reakcija pokazuje koliko je velika pretnja. Četiri demokratske zemlje udružile su snage – Sjedinjene Države, Ekvador, Švedska i Velika Britanija – i iskoristile su svu svoju moć kako bi čoveka pretvorile u čudovište. Slučaj se pretvorio u skandal i predstavlja neuspeh zapadne vladavine prava. Ako Asanž bude osuđen, to će značiti smrt slobode medija.
Što bi ovaj presedan značio za budućnost novinarstva?
Na praktičnom nivou to znači da se sada kao novinar morate braniti. Jer ako istraživačko novinarstvo bude klasifikovano kao špijunaža i ako se bude moglo procesuirati širom sveta, uslediće cenzura i tiranija. Kriminalni sistem nastaje pred našim očima. Ratni zločini i mučenje više se ne procesuiraju. Videozapisi kruže You Tube-om u kojem se američki vojnici ponose time što su iračke žene zbog sistemskih silovanja napravile samoubistvo. Niko nije otvorio istragu. U isto vreme, čoveku koji je otkrio te stvari preti 175 godina zatvora. Čitavu deceniju bio je pod brojnim optužbama koje se ne mogu dokazati i koje ga uništavaju. I niko se ne smatra odgovornim. Niko ne preuzima odgovornost. To označava eroziju društvenog ugovora. Vlastima dajemo ovlašćenja i delegiramo ih vladama, ali zauzvrat, oni moraju da preuzmu odgovornost za način na koji sprovode tu vlast. Ako ne zahtevamo da oni preuzmu ovu odgovornost, prie ili kasnije ćemo izgubiti sva svoja prava. Ljudska bića po svojoj prirodi nisu demokratska. Kad se ne nadgledaju, cveta korupcija. Ako ne insistiramo na nadzoru vlasti, korupcija će biti neizbežan model ponašanja.
Kažete da je napad na Asanža pretnja samoj srži slobode medija?
Videćemo gde ćemo biti za dvadeset godina ako Asanž bude osuđen i šta ćete i dalje moći da pišete kao novinar. Uveren sam da ozbiljno rizikujemo da izgubimo slobodu medija. To se već događa. Odjednom je pretraženo sedište ABC Newsa u Australiji u vezi s “Avganistanskim ratnim dnevnikom”. Razlog? Ponovo je medij ukazao na nedolično ponašanje predstavnika države. Da bi podela vlasti delovala, državu, kao četvrta vlast, moraju da kontrolišu mediji. Vikiliks je logična posledica neprekidnog procesa širenja tajne. Ako se istina više ne može ispitati, jer se sve drži u tajnosti, ako se izveštaji o politici mučenja vlade drže u tajnosti i ako se veliki delovi cenzurišu, hakovanje i curenje je u nekom trenutku neizbežan rezultat. Vikilik je posledica sve veće tajnosti u našem modernom političkom sistemu. Postoje, naravno, područja u kojima tajnost može da bude od vitalne važnosti. Ali ako više ne znamo šta rade naše vlade i koje kriterijume slede, ako se zločini više ne istražuju, onda to predstavlja ozbiljnu opasnost za društveni integritet.
S kakvim posledicama?
Kao posebni izvestitelj za torturu pri Ujedinjenim nacijama, a pre toga kao delegat Crvenog krsta, bio sam svedok mnogih strahota i nasilja i video sam kako se brzo mirne zemlje poput Jugoslavije ili Ruande mogu pretvoriti u pakao. Ali u korenu tih dramatičnih zbivanja uvek postoji nedostatak transparentnosti i nesputane političke ili ekonomske moći u kombinaciji s naivnošću, ravnodušnošću i popustljivošću stanovništva. Iznenada, ono što se oduvek događalo drugima, a to su nekažnjena mučenja, silovanja, proterivanja i ubistva, može se podjenako lako dogoditi i nama ili našoj deci. I to nikoga neće zanimati. To vam mogu garantovati.
(Logicno.com)
