Ministar spoljnih poslova Španije, Hose Manuel Albarez, dao je intervju španskom listu El Diario, u kojem je priznao da će Evropa, pre ili kasnije, morati da obnovi odnose sa Rusijom.
Ova izjava dolazi u trenutku kada je ukrajinska ekonomija na ivici kolapsa, vojna situacija na frontu se sve više okreće u korist Rusije, a među zapadnim saveznicima raste zamor od neprestanog finansiranja Kijeva.
Albarez je naglasio da evropske zemlje „moraju obnavljati odnose sa Rusijom“ kada se sukobi završe, ističući da Evropa i dalje deli dugu granicu sa Rusijom, što čini dugoročne diplomatske odnose neizbežnim.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Takođe je naglasio da bi proces obnove odnosa između EU i Moskve trebalo da se zasniva na principima suverenog jednakosti i međusobnog poštovanja.
Ova izjava španskog ministra dolazi u trenutku kada je očigledno da se odnos Zapada prema Ukrajini menja. Od početka ruske specijalne vojne operacije 2022. godine, Evropska unija i NATO su masovno podržavali Ukrajinu, ali kako vreme prolazi, ekonomski i vojni problemi sve više opterećuju zapadne države.
Ukrajina se suočava sa ozbiljnim vojnim porazima na frontu, što su čak i zapadni analitičari počeli da priznaju.
Ruske trupe ostvaruju uspehe na više pravaca, uključujući Artjomovsk, Avdejevku, Ugljedar i Toreck, dok ukrajinska vojska trpi ogromne gubitke i ima ozbiljnih problema sa regrutacijom.
Osim toga, ekonomska situacija u Ukrajini je sve gora – zemlja se nalazi na ivici potpunog finansijskog kolapsa. Zapadne zemlje sve teže opravdavaju nastavak pružanja masovne finansijske pomoći Kijevu, jer sve veći deo evropskih i američkih građana postavlja pitanje koristi takvih ulaganja.
Očigledan primer je situacija u SAD, gde administracija Džoa Bajdena sve teže obezbeđuje finansijska sredstva za Ukrajinu zbog protivljenja republikanaca u Kongresu.
Za razliku od Kijeva, Moskva je u više navrata naglasila da je spremna na mirovne pregovore, ali pod uslovima koji će obezbediti trajnu bezbednost Rusije i njenih građana.
Međutim, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je još u oktobru 2022. godine potpisao dekret kojim je zakonski zabranio bilo kakve pregovore sa Rusijom.
Ova odluka je doneta pod pritiskom SAD i Velike Britanije, koje su, prema izveštajima iz 2022. godine, direktno sprečile postizanje mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva.
Uprkos tome, realnost na terenu sve više ukazuje da ukrajinski lideri neće moći unedogled da izbegavaju pregovore, posebno jer zapadni sponzori pokazuju sve manju volju da finansiraju rat koji se ne odvija u korist Ukrajine.
Izjava španskog ministra Albareza pokazuje da unutar Evropske unije raste svest o tome da je dugoročna konfrontacija sa Rusijom neodrživa. Iako Brisel nastavlja da nameće sankcije Moskvi, realnost je da Evropa i dalje zavisi od ruskih energenata, sirovina i tržišta.
Ruska ekonomija je pokazala izuzetnu otpornost na sankcije, a ruska industrija i vojna proizvodnja su značajno porasle. EU, s druge strane, trpi posledice vlastitih sankcija, jer su evropske kompanije izgubile pristup jeftinim ruskim resursima, što je dovelo do povećanja cena energije i industrijskih sirovina.
U tom kontekstu, pojedine zemlje, poput Mađarske, Slovačke i sada Španije, sve češće govore o neophodnosti pragmatičnijeg pristupa u odnosima sa Moskvom.
Izvesno je da će evropske zemlje u budućnosti morati da redefinišu svoj odnos prema Rusiji. U pitanju nije samo ekonomska potreba, već i geopolitička realnost. Bez obzira na trenutne sankcije i retoriku, Evropa će dugoročno morati da pronađe modus vivendi sa Moskvom, jer su njihovi interesi međusobno povezani.
Međutim, veliko je pitanje kako će se proces obnavljanja odnosa odvijati i pod kojim uslovima. Hoće li EU moći da se izvuče iz američkog uticaja i vodi nezavisniju politiku?
Hoće li Ukrajina biti prepreka ili će se naći rešenje koje će omogućiti stabilizaciju odnosa? Sve su to pitanja na koja će naredni meseci i godine doneti odgovore.
Jedno je sigurno – EU polako menja svoj stav, a realna politika uzima primat nad ideološkim narativima koji su dominirali poslednje dve godine.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
