BBC je objavio kratku reportažu snimljenu na granici Jordana i Sirije. Prilog dolazi s kontrolnog punkta Jaber s jordanske strane, odakle se u Siriju ulazi kroz granični prelaz Nasib, koji je otvoren prošlog septembra, kada su sirijske vladine snage preuzele kontrolu nad južnim delovima zemlje.
U početku je dnevno granicu prelazilo nekoliko automobila i na desetine ljudi, ali danas, kako priznaje BBC, svakoga dana iz Jordana u Siriju ulaze kolone ljudi s ličnim vozilima, kamionima i autobusima.
Svako jutro se na granici stvaraju kolone automobila. Mali trgovci donose robu u Siriju, izbeglice se vraćaju kući, čak i turisti dolaze u zemlju.
[adsenseyu1]
Novinarka ulazi u jedan autobus pun turista iz Bahreina, a jedan mladić joj govori kako od detinjstva dolazi u Siriju i kako mu je drago da opet može da poseti ovu predivnu arapsku zemlju.
Ali na kraju priloga dolazi najzanimljivije. BBC javlja: “Na hiljade izbeglica je odlučilo da se vrati u zemlju nakon što su sirijske vladine snage, uz podršku Rusije i Irana, ponovo preuzele nadzor nad većim delom zemlje.”
Šta se dogodilo? Zar se Sirijci ne boje Asada? Ne žele da ode? Kako? Pa to su svi želeli i zbog toga su pobegli iz zemlje, kako su godinama tvrdili zapadni i mediji zalivskih monarhija.
I sam BBC je 9. aprila 2018. objavio članak: “Zašto sirijske izbeglice treba vratiti kući? – Četiri uslova”.
Članak je naveo podatke istraživanja Karnegi Centra čiji su predstavnici intervjuisali 320 izbeglica u Jordanu i navedeno je: “Velika većina izbeglica s kojima smo razgovarali veruju kako će se njihove šanse da se ikada vrate u svoju domovinu povećati ako se predsednik Bašar El-Asad ukloni s vlasti”.
Ali Asad nije otišao. Neko drugi je otišao, ili bolje rečeno, otišli su. A BBC sada mora da prizna da Sirijci iz zemlje nisu pobegli od Asada, legitimnog vladara zemlje, već od terorista i rata kojeg su, u ovom slučaju, pokrenuli na jugu Sirije.
Vreme će otkriti ko je stvorio “pobunjenike”, ko ih je hranio, naoružavao i tretirao. Postoji brdo dokaza i o tim aktivnostima, ali ih sve treba objediniti, hronološki poređati, klasifikovati po važnosti i onda predati međunarodnim telima i kaznenim sudovima. Tačno je da postoje minimalne šanse da neko odgovara za to, ali to nije važno. Zaključci i rezultati ovih radnji neće iza rešetaka staviti nijednog od zapadnih čelnika, zalivskih šeika ili turskih funkcionera, ali će biti važni za ispisivanje prave istorije sukoba.
Za kraj, ovih dana je objavljena ekskluzivna vest kako je Organizacija za zabranu hemijskog oružja pronašla tragove hlora na mestu napada u Dumi koje su u to vreme kontrolisali takozvani pobunjenici. Rečeno ovako, svako ko pročita vest će logično zaključiti da su vladine snage koristile hlor protiv terorista grupe Jaiš Al-Islam koja, u to vreme ,još uvek nije htela da se preda.
Ali novinari, koji dobro znaju svoj posao, prećutkuju da izveštaj navodi i da se nijedna smrt ne može povezati s tragovima pronađenog hlora. Osim toga, na istom mestu je pronađen žuti rezervoar za gas koji je navodno korišćen u napadu, a nalazio se u radionici militanata u kojima se pravio eksploziv i bombe, uključujući poznate barel-bombe zapremnine 20 litara, koje su se lansirale iz poznatih improvizovanih topova.
Izveštaj na kraju navodi da postoji bezbroj protivrečnih izjava “svedoka” koji su intervjuisani. To je glavni razlog zbog kog je vest o izveštaju nakratko objavljena i ubrzo zaboravljena.
Istina polako izlazi na videlo i ovu najvažniju bitku Asad mora i može dobiti.
(logicno.com)
