Mongolsko carstvo Džingis Kana je imalo nekontrolisani hepatitis B, kažu istraživači jer tvrde da bi kosti mogle pomoći u borbi protiv ovog smrtonosnog virusa u budućnosti.
Mongolska horda Džingis Kana je preplavila azijske stepe 1206. godine, udružujući zaraćena plemena.
On je stvorio carstvo koje obuhvata savremenu Kinu, i koje se proširilo na zapad sve do Poljske i Mađarske.
[adsenseyu1]
Ali skrivajući se unutar mnogih njegovih konjanika, nalazili su se ratnici koji su nosili početak kuge.
Dve trećine njih je nosilo hepatitis B (HBV) – smrtonosni virus koji napada jetru, uzrokujući otkazivanje organa, ožiljke i rak.
I drugi dokazi ukazuju na to da je mongolska bolest počela još ranije.
Prethodne generacije ratnika su nosile oblik patogena koji bi kasnije postao Justinijanova kuga – pandemija koja je zahvatila istočno Rimsko carstvo između 541. i 542. godine.
Poreklo HBV-a ostaje nejasno, ali novootkrivena DNK koja je ostala u drevnim kostima i zubima ljudi iz azijskih stepa – što uključuje Rusiju, Kazahstan, Kinu, Turkmenistan i Uzbekistan – pruža uvid u to.
Ovo otkriće je napravila evoluciona genetičarka Eske Vilerslev sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Njen tim je sekvencionisao 12 najbolje očuvanih drevnih zaraženih virusnih genoma – kompletan skup DNK kodova – i kombinovao ih sa modernim genomima kako bi analizirali kako se HBV promenio tokom vremena.
HBV je lako izdvojiti iz drevnih DNK uzorka, jer zaraženi ljudi nose ogromne količine ovog virusa u krvi nekoliko godina – povećavajući šansu da se virus na DNK očuva u ćelijama kostiju.
Otkrili su da je HBV bio deo mongolskog života hiljadama godina.
Njeni istraživači su takođe pronašli jednu vrstu smrtonosnog virusa koji je nestao – ili je bio iskorenjen – negde u zadnjih 4.500 godina.
Ona je takođe otkrila da je jedna od devet glavnih vrsta koje postoje danas proizvod drevnih kombinacija dve druge HBV vrste.
To znači da je HBV u drevnim stepama možda bio toliko uobičajen, kao i u nekim najteže pogođenim oblastima modernog sveta.
Danas je, u Južnom Sudanu, čak 22 odsto ljudi zaraženo.
A u oblastima gde više od 8% ljudi ima virus, između 70 i 90 odsto je zaraženo najmanje jednom tokom svog života.
“Dakle, slika koja se pojavila iz ove linije rada jeste da je u prošlosti bilo mnogo ljudi sa bolestima,“ rekla je istraživač i evoluciona genetičarka Eske Vilerslev.
“To je sigurno na neki način razbilo moju romantičnu sliku o bronzanom dobu i gvozdenom dobu.“
Ovo znanje nije dobro samo za razumevanje prošlosti, već bi moglo pomoći i u borbi protiv ovog virusa u budućnosti.
Istraživanja bi jednog dana mogla predvideti kako će HBV mutirati.
Svetska zdravstvena organizacija ima za cilj da značajno smanji uticaj HBV-a do 2030. godine.
U ovo vreme, nada za ovo počiva na kombinaciji virusa i antivirusnih lekova. Ali nova mutacija bi našu odbranu mogla učiniti beskorisnom.
Poznavanje kako – i kada – se ove promene dešavaju, može spasiti mnogo života.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
