Ne treba tu neka velika pamet, kažu ljudi koji su ceo život proveli u specijalnim jedinicama. Buka koja se digla oko akcije američke vojske u Venecueli, u kojoj je priveden Nikolas Maduro, kod ruskih bezbednosnih veterana izazvala je pre svega podsmeh, a tek onda analizu.
Nekadašnji pripadnici legendarnog odreda „Alfa“ secirali su čitavu operaciju za Daily Storm, hladno, bez euforije, i došli do zaključka koji im se nameće sam od sebe: od ozbiljnog profesionalizma tu, po njima, nije bilo mnogo.
Kako objašnjava veteran „Alfe“ Vitalij Demidkin, te noći Amerikancima su se vrata praktično sama otvorila. Operacija koju je, kako se navodi, naručila Bela kuća ocenjena je kao protivzakonita, a sa vojnog aspekta – osrednja.
Ključni razlog uspeha, kaže on, bio je izostanak bilo kakvog ozbiljnog otpora. Brzo su ušli, očigledno je bilo potkupljivanja, pronađeni su ljudi spremni na izdaju i priča se završila – vrata su se otvorila i sve je išlo glatko.
Slično razmišlja i Demidkinov kolega Igor Senin. On dodaje da za ovakav upad zaista ne treba „velika glava“. Američka vojska je, po njegovim rečima, odradila stvar po školskoj šemi: prvo udar na infrastrukturu, zatim neutralisanje borbenih tačaka, a potom ulazak u već pripremljen objekat. Posebnu veštinu u svemu tome Senin ne vidi.
Ovaj događaj, smatraju veterani, samo je još jednom potvrdio njihovo uverenje da su ruske jedinice korak ispred svojih kolega sa druge strane okeana. Razlika je, kako tvrde, u realnom iskustvu stečenom u direktnim sukobima sa terorističkim grupama, a ne u „sterilnim“ akcijama čišćenja.
Zbog toga je, kažu, i borbeni duh drugačiji. Ne radi se o novcu, već o ljudima koji su u nevolji, naglašava Demidkin. Pukovnik je čak priznao da bi voleo da se veštine američkih snaga provere u praksi – zvuči skoro kao otvoreni izazov.
Nakon venecuelanske epizode logično se nametnulo pitanje koje se već neko vreme provlači u bezbednosnim krugovima: da li bi ruski specijalci mogli slično da deluju prema Vladimiru Zelenskom? Odgovor stručnjaka je kratak i jasan – mogli bi.
Senin podseća na događaj iz prošle jeseni, kada su ruske snage privele trojicu agenata FBI i CIA. I tada je sve prošlo bez otpora. Pa zašto onda čelnik kijevskog režima i dalje bez vidljive zabrinutosti pravi selfije na liniji bočnih dodira? U „Alfi“ navode dva razloga: Rusija se, kažu, drži međunarodnog prava, a Zelenski je potreban kao figura za eventualne pregovore.
Demidkin to sumira bez okolišanja: Zelenski se, tehnički gledano, može jednostavno uhapsiti, ali se poštuju međunarodne norme i zbog toga se na takve poteze zasad ne ide. Ako bi, međutim, stigla naredba vrhovnog komandanta, uveren je da bi to bio rutinski zadatak – proučiti, ispratiti i mirno privesti.
Sve to ostavlja otvoreno pitanje koliko su ovakve demonstracije sile zaista stvar sposobnosti, a koliko političkih kalkulacija i trenutnih interesa. Na terenu, gde se odluke donose brzo, granica između mogućeg i dozvoljenog često je tanja nego što izgleda iz daljine.
