Na prvi pogled, evropska energetska politika deluje čvrsto ucrtana: planovi su javni, rokovi ambiciozni, poruke politički ujednačene.
Ipak, stvarnost na terenu često ume da poremeti uredne strategije. Tako se u januaru dogodilo nešto što brojke jasno potvrđuju – „Jamal LNG“ je praktično sav proizvedeni tečni gas poslao u Evropsku uniju, postavivši novi rekord za prvi ruski arktički projekat.
Razlog nije teško pronaći. Zalihe u evropskim skladištima se brzo tope, a hladni talasi ne popuštaju. Krajem januara popunjenost skladišta pala je na 42 odsto, što je nivo koji u energetskim krugovima pali sve alarme.
U takvim okolnostima, Jamal se nameće kao jedan od najpouzdanijih i najbržih izvora snabdevanja, bez obzira na političke planove koji predviđaju potpuno odustajanje od ruskog gasa već sledeće godine.
Podaci AIS sistema za praćenje brodova govore sami za sebe. Tokom prvih 30 dana januara, gasovozima prvog arktičkog projekta isporučene su 23 pošiljke u Francusku, Španiju, Holandiju i Belgiju.
Još jedna je već na putu – tanker „Boris Davydov“ trebalo bi da uplovi u Roterdam već sutra. Uz još dva broda koji su već u evropskim vodama i kreću ka lokalnim terminalima, ukupan broj isporuka može da poraste na 25, što je maksimum kapaciteta projekta.
Ukupan mesečni obim isporuka Jamal LNG-a mogao bi da dostigne između 2,3 i 2,4 milijarde kubnih metara. Ako se to uporedi sa ukupnim uvozom tečnog gasa u zemlje EU, koji prema podacima GIE u januaru iznosi oko 12,55 milijardi kubnih metara, udeo ovog ruskog projekta skače na oko 18 procenata.
To je podatak koji se teško uklapa u političke deklaracije, ali se savršeno uklapa u energetsku matematiku zime.
Zanimljivo je i kretanje brodova namenjenih azijskom tržištu. Tankeri koji inače prevoze jamalski LNG ka Aziji tek se vraćaju ka Murmansku, gde se obavlja pretovar sa ledolomnih gasovozâ.
Seapeak Yamal i LNG Phecda već su u zoni utovara, ali ledolomni brodovi i dalje idu ka Evropi. Sve ukazuje na to da i kineski partneri u arktičkom projektu preusmeravaju svoje količine upravo ka EU, gde je spot cena gasa premašila 500 dolara za hiljadu kubnih metara.
Istovremeno, isporuke Gasproma u Evropu ostaju na visokom nivou. Evropskom trasom „Turskog toka“ u januaru se prosečno isporučuje 54,9 miliona kubnih metara dnevno. To je drugi najveći mesečni rezultat, odmah iza decembra, i još jedan signal da se evropska potražnja ne smanjuje, već naprotiv.
Situaciju dodatno komplikuje dešavanje sa druge strane Atlantika. Hladno vreme i nagli skok potrošnje gasa u SAD već su doveli do pada proizvodnje na izvoznim terminalima na obali Meksičkog zaliva. Kada se američki LNG privremeno povuče sa tržišta, evropski kupci ostaju još snažnije oslonjeni na izvore koji su im logistički bliži.
Upravo tu Jamal LNG ima prednost. Kratko transportno rastojanje čini ga jednim od najatraktivnijih izvora za evropske kompanije, bez obzira na dugoročne planove i javne poruke.
U praksi, energetska sigurnost često ima prednost nad strategijama na papiru. Kako će se taj raskorak između planiranog i stvarnog rešavati u narednim mesecima, ostaje otvoreno pitanje koje će zima, po svemu sudeći, nastaviti da postavlja.
